Stoltenberg najbolje zna : Rat u Ukrajini može trajati godinama

Jens Stoltenberg, kome je mandat generalnog sekretara NATO, produžen za još godinu dana, rekao je da ta Alijansa računa da će rat u Ukrajini trajati – dugo.

On je na sastanku s ministrima inostranih poslova Alijanse, kako prenosi DPA, rekao da nema znakova da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da odustane od ambicije da kontroliše celu Ukrajinu.

Moramo biti svesni da bi rat mogao da traje još mnogo meseci i čak godina, rekao je Stoltenberg.

Nemački kancelar Olaf Šolc je opet danas rekao da se sve u Ukrajini  „ne sme završiti nametnutim mirom“ i da su „Ukrajinci i Ukrajinke ti koji treba da pregovaraju o tome šta su spremni da dogovore. Niko drugi“.

Nemački kancelar  je odgovarajući na pitanja u Bundestagu rekao da će Nemačka nastaviti da isporučuje oružje Ukrajini „Sve što ima smisla i brzo deluje, biće isporučeno“, rekao je Šolc, kako vest Rojtersa prenosi finanzen. net, ali nije precizirao na šta tačno misli.

Raspravu o tome treba li Nemačka Ukrajini da isporučuje tenkove, presekao je iz opozicije šef CDU Fridrih Merc stavom da Ukrajini treba isporučiti sve što joj treba.

Nemački kancelar Šolc, medjutim, smatra da Nemačka kod isporuka oružja Ukrajini ne treba ništa da radi na svoju ruku i da treba da se vodi računa da članice NATO ne postanu jedna od strana u ratu.

O izgledima rusko – ukrajinskih pregovora o prekidu vatre izjasnila se i ruska strana.

Dmitrij Peskov, pres sekretar ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je da pregovori teku „ali mnogo teže“. „Mogu samo da kažem da se rad nastavlja. Ali pred nama je još dug put. Rado bismo videli više dinamike s ukrajinske strane“.

Moskva tvrdi da se dogadjaji kakva je, po oceni ruske strane, „inscenacija“ zločina u Buči, pojavljuju uvek kad se u pregovorima napravi napredak, pa traži nezavisnu istragu u kojoj će i Rusija učestvovati.

Turska je već bila domaćin rusko – ukrajinskih pregovora, u čiju se posredničku ulogu polagala velika nada.

Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu ocenio je danas da je atmosfera u tim pregovorima relativno pozitivna iako joj je štetio zločin nad civilnim stanovništvom u mestu Buča kod Kijeva za koji su Ukrajina i zapadne zemlje optužile rusku vojsku, što Moskva odlučno odbacuje.

Ipak, rekao je Čavušoglu, „još uvek smo puni nade i oprezno optimistični“.

Državama koje su se ponudile da budu domaćini rusko – ukrajinskim pregovorima, pridružila se i Madjarska.

Kako prenosi Hungary Today, madjarski premijer Viktor Orban je na konferenciji za štampu rekao da je, tokom telefonskog razgovora u sredu, ponudio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da Budimpešta bude domaćin pregovorima  Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o prekidu vatre, u kojima bi učestvovali i francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.

Prema recima Orbana, reakcija Putina na ovaj predlog bila je pozitivna, ali ruska strana postavila neke uslove o kojima se može dogovoriti samo sa ukrajinskom stranom.

Orbanov predlog je zanimljiv, s obzirom da su Nemačka i Francuska učestvovale u pregovorima koji su rezultirali Minskim sporazumima, a nijedna odredba tih sporazuma 7 godina nije sprovedena u delo.

Sem toga, madjarski premijer i ubedljivi pobednik nedeljnih parlamentarnuh izbora u Madjarskoj, precizirao je stav Budimpešte prema sukobu u Ukrajuni i Moskvi:

„To je rat koji je počela Rusija, agresija. To je stav Evropske unije, i mi ga delimo… Ali težimo korektnom odnosu [sa Rusijom], rekao je Orban.

On je podsetio na još jednu važnu činjenicu : preko 200 000 Madjara živi u Ukrajini, u Transkarpatiji.

“ Madjarska je primarno odgovorna za njihove živote“, rekao je Orban, a prenosi Hungary Today.