Trans-pacifičko partnerstvo: SAD su ponovo globalni igrač

„Trans-pacifičko partnerstvo (TPP) je puno više od trgovinskog ugovora, on pokazuje da su se Sjedinjene Američke Države vratile u igru kao globalni igrač. Naime, proteklih nekoliko godina biće zapamćene u svetskoj istoriji kao razdoblje u kojem je SAD privremeno izgubila glavnu ulogu u definisanju globalnog ekonomskog sistema“, smatra Kristofer Dembik, analitičar Sakso banke.

TPP

„SAD nisu uspele reformisati međunarodni sistem nakon krize 2007. godine i izgubile su politički i ekonomski uticaj u većini regiona, suočavajući se s konkurencijom iz Kine, Rusije, Irana i Brazila. Planovi i prvi koraci u kineskoj inicijativi Novi put svile bio im je zapravo alarm jer su Kinezi tom ambicioznom strategijom odlučili promeniti geoekonomsku kartu Azije u svoju korist i potvrdili su svoju nameru da žele preuzeti vodeću ulogu u određivanju globalnih poslova. Kako bi sprečili marginalizaciju, SAD su morale reagovati i ubrzati potpisivanje TPP-a, koji je zamišljen kao završni deo u Obaminim namerama rebalansiranja Azije i zaštitni bedem od kineskog nadiranja“, pojašnjava Dembik i podseća da će SAD tim trgovinskim sporazumom dobiti savršen izgovor da interveniše u trgovinskim i teritorijalnim razmiricama oko na primer naftom bogatog Južnog kineskog mora, a ugovor ujedno potvrđuje namere SAD-a da podržava regionalne saveznike kao što je Tajvan, koji su isto zabrinuti zbog kineskih ambicija, prenosi Index.hr.

TPP će takođe imati i važne ekonomske posledice jer su ga već potpisale države koje predstavljaju 40 odsto svetske ekonomije. Od globalne finansijske krize, svetski trgovinski rast je sporiji nego u prethodnim ciklusima ekonomskog oporavka što potvrđuje bojazni oko daljnjeg usporavanja ili čak globalne recesije. TPP bi mogao pomoći u zaokretu tih negativnih trendova, jačanjem izvoza, ekonomskog rasta i stvaranjem novih radnih mesta u Latinskoj Americi i Aziji.

„Zagovaraoci TPP-a smatraju ga naravno dobrom idejom. Službena politika SAD-a tako predviđa da će sporazum godišnje doneti dodatnih 223 milijarde dolara prihoda svih zaposlenima u državama potpisnicama, odnosno od toga će 77 milijardi dolara ići radnicima u SAD-u. Takvo ‘gledanje kroz ružičaste naočare’ sigurno je neprimereno kada se pogleda makroekonomski uticaj prethodnih trgovinskih sporazuma“, kaže analitičar Sakso banke i nastavlja da je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji su 1994. potpisali SAD, Kanada i Meksiko, doneo veću produktivnost radne snage (povećanje od 170 odsto u SAD-u i 76 odsto u Meksiku od 1994. do 2011.), snažniji rast u proizvodnom sektoru i više poslova u Meksiku, ali je imao slabiji uticaj na ekonomski rast u SAD-u i slabiji rast plata. Realna satnica američkom je radniku povećana samo za 16 posto od 1994. do 2011. godine.

SAD neće imati previše koristi od TPP-a, smatraju u Sakso banci i zaključuju da će potrošači u SAD-u moći kupovati jeftiniju robu, što će doneti socijalni mir, ali ne trebaju očekivati puno veće plate. U industriji će se smanjiti potražnja za niže kvalifikovanim radnicima koji će se morati prebaciti u neizvestan uslužni sektor dok će prihodi firmi biti vrlo veliki, zajedno s prednostima za Vol strit. Prethodni sporazumi o slobodnoj trgovini pokazuju da oni obično pomažu državama u razvoju da unaprede svoje privrede i smanje razlike, jasan je Dembik.

„Glavni dobitnik u toj priči mogao bi biti Japan. Možda iznenađujuće, ali TPP će prisiliti Japan da poveća produktivnost u uslužnom sektoru i da se otvori konkurenciji i stranim ulagačima. Naime, direktne strane investicije (FDI) danas su u Japanu oko šest odsto BDP-a, u poređenju sa 17 odsto BDP-a u SAD-u ili 22 odsto BDP-a u Kini. Sporazum je ključna prilika da Japan osnaži svoj privredni rast s obzirom da postojeći takozvani Abenomiks program očito ne deluje“, komentariše Dembik.

„Evropljani trebaju vrlo pozorno pratiti ekonomske rezultate TPP-a kako se usporavaju pregovori oko Partnerstva za transatlantsku trgovinu i ulaganje (TTIP). Evropa je zaglavljena između inicijative Kineskog puta svile i TPP-a i zadnja prilika da izbegne ekonomsku stagnaciju je implementacija sopstvene strategije međunarodnog razvoja“, zaključuju iz danske investicione banke.

Pored SAD, zemlje koje će biti deo TPP-a su: Japan, Australija, Kanada, Meksiko, Čile, Peru, Novi Zeland, Malezija, Singapur, Vijetnam i Brunej.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com