FBI zabrinut : Kina u nauci preuzela liderstvo, tvrde i ruski i američki istraživači

Šef Federalnog istražnog biroa (FBI) Kristofer Vrej na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu je izrazio zabrinutost zbog „kineskog državnog programa za veštačku inteligenciju“ priznajući da taj program „nije ograničen okvirima zakona“.

Kako prenosi AP, Vrej je izjavio da su kineske ambicije u veštačkoj inteligenciji „izgradjene na ogromnoj riznici intelektualne svojine i osetljivih podataka ukradenih tokom godina“.

Nije provereno, rekao je Vrej, ali Kina bi veštačku inteligenciju mogla da koristi za buduće hakerske operacije, kradju intelektualne svojine i represiju nad disidentima unutar zemlje i izvan nje.

„To je nešto zbog čega smo duboko zabrinuti i ja mislim da bi svako ovde morao da bude duboko zabrinut zbog toga“, rekao je Vrej tokom jednog od panela Svetskog ekonomskog foruma u Davosu (Švajcarska),a prenosi AP.

Istovremeno, istraživači ruske tehnološke kompanije Rostex, ali i istraživači sa američkog univerziteta Ohajo, objavili su pokazatelje koji svedoče o tome da je kineska nauka u oblasti visokih tehnologija pretekla američku po inovativnosti i kreativnosti.

„Kina je pretekla SAD u integralnom rejtingu država postavši lider po kvalitativnim pokazateljima -naučnim člancima i patentima – u oblasti digitalnih tehnologija. SAD su sačuvale liderstvo samo po obimu investicija,“ naveli su istraživači kompanije Rostex u svom izveštaju o “ Tehnološkom razvoju država i organizacija“.

Prema njihovom istraživanju za 2021/2022.godinu, Kina je na prvom mestu u svetu po ukupnom doprinosu svetskom tehnološkom razvoju sa investicijama u taj razvoj od 187,9 miliona dolara, 642 945 prijavljenih patenata i 348 665 objavljenih naučnih članaka.

Što se naučnih članaka tiče u Kini su lideri University of Chinese Academy od Science, Tsinghua University i Shanghai Jiao Tong University sva tri u oblasti veštačke inteligencije i pretrage podataka.

Na drugom mestu su SAD sa investicijama u tehnološki razvoj od 2129,4 miliona dolara, 93 038 prijavljenih patenata i 226 946 objavljenih naučnih članaka.

Na trećem mestu je Indija sa investicijama od 164,1 milion dolara i 100 362 objavljena naučna članka.

Slede :Kanada, Australija, Japan, Južna Koreja, Francuska, Španija.

Karolin Vagner, istraživač sa The Ohio State University, kako prenosi izdanje The Conversation, utvrdila je da je Kina bar po jednom merilu svetski lider u proizvodnji visokokvalitetne nauke.

„Moja istraživanja pokazuju da kineski naučnici sada objavljuju veći deo od top 1% globalno najcitiranijih naučnih časopisa nego naučnici iz bilo koje druge zemlje“, piše Karolin Vagner sa američkog Ohajo univerziteta.

Ona kaže da kineski univerziteti danas proizvode najveći broj doktora nauka inženjerskih struka, da je kvalitet kineskih univerziteta poslednjih godina dramatično porastao i da su kineski naučnici prvi put 2017.godine štampali više naučnih časopisa nego američki.

Citiranje je kad se jedan akademski časopis poziva ili citira drugi časopis,piše Vagner, i dodaje da top 1% najcitiranijih časopisa predstavljaju gornji ešalon najkvalitetnije nauke.

Ona kaže da je sa kolegama analizirala period od 2015.do 2019.godine i uporedila različite države.

„Bili smo iznenadjeni otkrićem da su 2019.godine kineski autori štampali veći procenat najuticajnijih časopisa tako što je Kina polagala pravo na 8422 članka u top kategoriji, dok su SAD imale 7959,a Evropska unija 6074.U samo jednom nedavnom primeru smo utvrdili da su 2022.godine kineski istraživači štampali tri puta više časopisa o veštačkoj inteligenciji nego američki istraživači u top 1 odsto najcitiranijih istraživanja, kineski časopisi nadmašili su američke u odnosu 2 prema 1. Slično se može konstatovati i kod kineskog liderstva u top 1% najcitiranijih časopisa u nanonauci, hemiji i saobraćaju „, navodi Karolin Vagner.

Ona kaže da je istraživanje njeno i njenih kolega pokazalo da su kineska istraživanja iznenađujuće nova i kreativna a ne prosto kopiranje zapadnih istrazivanja i da je Kina sada naučna sila uporedo sa SAD i Evropom, i po kvantitetu i po kvalitetu.

Što se tiče američkog zakona (Chips and science act, 2022)kojim se kineskoj čip industriji uskraćuje pristup vrhunskim zapadnim tehnologijama i opremi, Karolin Vagner piše da deli mišljenje mnogih naučnika da je taj akt ukorenjen u nacionalističkom gledištu koje nema mnogo veze s globalnim naučnim poduhvatom u kome razmenom ideja i otkrića naučnici podstiču uzajamni rast.

„Moj lični rad pokazuje : ako naučnici iz Kine i SAD sarađuju, oni proizvode viši kvalitet nauke nego što bi svaki od njih sam… SAD takodje mogu da profitiraju od kineskog rasta“, ocenjuje Karolin Vagner iako ne spori da kineski napredak u nauci ne jača samo kinesku ekonomsku nego i vojnu moć.