Šta su odlučili Kinezi: Ruski ili američki gas?
Za vreme posete američkog predsednika Donalda Trampa Kini potpisana su dva velika energetska sporazuma. Amerikanci sada analiziraju koliko su, u stvari, obavezujući, a Rusi koliko su po njihove energetske projekte orijentisane na kinesko tržište opasni.
Poslednjih decenija, potrebe Kine za gasom porasle su četiri puta i analitičari tvrde da bi američki tečni gas na tom tržištu imao više šansi da parira ruskom prirodnom gasu nego na evropskom. Okršaj se svakako može očekivati, samo je pitanje kada i sa kolikom žestinom. I o jednom i o drugom uglavnom će odlučiti Kinezi.
Kinezi i Amerikanci su upravo potpisali sporazum o kineskoj zainteresovanosti za investiciju od 43 milijarde dolara u tečni prirodni gas na Aljasci i uvoz tog gasa na kinesko tržište. Maksimalni obim proizvodnje američkog nalazišta AGDC na Aljasci iznosio bi 20 miliona tona godišnje. Ukoliko bi se realizovao, to bi bio najkrupniji američki projekat za izvoz LNG u zemlje azijsko-tihookeanskog regiona, priznaju ruski komentatori.
Rusi grade prema Kini gasovod „Snaga Sibira“ za transport prirodnog gasa i Jamal LNG za transport tečnog gasa. I u ovaj LNG projekat su investirali Kinezi i oni bi trebalo da budu kupci. Vlasništvo u Jamalu rasporedjeno je ovako: 50,1% firma Novatek Genadija Timčenka, 20% francuska firma Total, 20% kineska firma CNPC i 9,9% kineski Fond puta svile. Samo što je projekat na Aljasci dimenzioniran na 20 miliona tona godišnje, a ovaj rusko-francusko-kineski na 16,5 miliona.
U zaključivanju ne sme biti žurbe, pa se ruski analitičari pozivaju na saznanje Rojtersa da će Peking o investiciji u nalazište na Aljasci odlučiti tek u poslednjem kvartalu 2019. godine. Citira se i Blumbergov izvor u kineskoj firmi Sinopec koji tvrdi da upravo potpisani kinesko-američki papir nema težinu veću od pisma o zainteresovanosti.
Ozbiljni ruski mediji citiraju navode blogera Ivana Danilova da Kina planira da do 2025. godine poveća potrošnju tečnog gasa na najviše 100 miliona tona. Ukoliko Kinezi uvezu i svu proizvodnju nalazišta na Aljasci, to će ipak biti samo 20% njihovih potreba. Potrošnja gasa iz gasovoda mnogo je u Kini veća od potrošnje tečnog gasa, tvrdi se.
Tako su se Rusi zasad smirili pred pretnjom američko-kineskih energetskih sporazuma. Uostalom, navodi se, Aljaska će mnogo veća konkurencija na kineskom tržištu biti Kataru i Australiji odakle se Kina uglavnom snabdeva tečnim gasom.
Amerikanci i Kinezi potpisali su još jedan memorandum o razumevanju u energetskom sektoru. Kompanija China Energy razmatra mogućnost da u tečni gas i petrohemiju Zapadne Virdžinije u narednih 20 godina uloži 83,7 milijardi dolara.
Sporazumi su zanimljivi i po tome što će, ukoliko budu realizovani, značiti veliku promenu pravca kretanja investicija: dosad su one tekle od Amerike prema Kini, sad će, u skladu s predizbornim obećanjima Donalda Trampa, investicije iz Kine poteći ka Americi.
