Nemačkim penzionerima se dobro ne piše

Nadaleko čuvena nemačka socijalna država je na velikom ispitu : za tri nedelje komisija nemačke vlade za penzije treba da predloži promene u penzijskom sistemu koje će rasteretiti državu i nezadovoljne mlade generacije tog velikog medjugeneracijskog tereta.

Kako je saopšteno iz Vlade Nemačke, ukoliko komisija predlog izmena usvoji jednoglasno, te će izmene vladina većina i sprovesti.

Prema predlozima koji su dosad obnarodovani, promene će dobro pogoditi buduće penzionere.

Jedna od njih se tiče ukidanja prava na sticanje pune penzije sa napunjene 64 godine i četiri meseca života za osiguranike sa 45 godina staža penzijskog osiguranja.

( U Nemačkoj se trenutno u punu starosnu penziju ide sa 66 godina i četiri meseca; postupno se starosna granica povećava do 67 godina).

Institut nemačke privrede je po narudžbi Bertelsman fondacije izračunao da bi se ukidanjem tog prava uštedelo 9,5 milijardi evra godišnje jer to pravo koristi 30 odsto onih koji idu u penziju ili 250 000 do 280 000 osoba godišnje.

Taj Institut tvrdi da bi se ukidanjem tog prava odlazak u penziju odložio za 10 meseci što bi dobro činilo i uzdrmanom tržištu rada jer bi mu na raspolaganju bilo dodatnih 125 000 radnika, uglavnom kvalifikovanih i visokokvalifikovanih.

Ovaj predlog ima manu : prisilio bi na rad duži od 45 godina i one koji su se fizički istrošili na teškim radnim mestima, pa se predlaže da sadašnje rešenje ostane za ljude čija je zarada ispod 60% od proseka.

Još jedan predlog je u Nemačkoj uznemirio duhove.

Državni službenici ( Die Beamten, koji se razlikuju od Die Angestellten)u toj zemlji imaju poseban status ( ne mogu dobiti otkaz, ne mogu da štrajkuju), pa ni opšti uslovi za penzionisanje za njih ne važe nego u penziju odlaze sa 71,75 odsto svoje poslednje plate.Uz to, država na njih ne plaća doprinose, nego se njihove penzije finansiraju iz budžeta, kritičari te prakse podvlače : zaduživanjem.

Tako državni službenici trenutno primaju prosečnu penziju od 3416 evra, dok ostali sa zakonskom starosnom penzijom prosečno primaju 1154 evra.

Sad se predlaže da se postepeno, nadležna nemačka ministarka kaže uz dug prelazni period, i državni službenici penzionišu po zakonu koji važi za sve ostale u Nemačkoj.Tu bi trebalo menjati i Ustav.

Ne samo penzijski sistem, cela nadaleko čuvena nemačka socijalna država je na velikom ispitu : jedino za tekuće sumanuto naoružavanje države koja je izazvala dva svetska rata para ima koliko god treba sve zbog pretpostavljene ( izmišljene) pretnje od Rusije.