Zdravo razmišljanje na Mostu Mihajla Pupina

Ekonomske Vesti su pokušale da nadju firmu koja je dobila posao održavanja Mosta Mihajla Pupina uverene da je ta firma nadležna i za uklanjanje busenja kojim je već zacarila trava i čišćenje zapušenih odvoda za vodu.

Internet je zakon. Na Internetu pod nazivom „održavanje puteva“ u Beogradu se nude dva telefonska broja. Jedan je broj Beograd puta.

Osoba na tom broju je, koliko smo razumeli, potvrdila da je Beograd put na tenderu dobio posao održavanja mosta, ali za busenje i odvode ta firma zadužena nije.

„Kad vam pukne cev, vi zovete vodovod i kanalizaciju, je li tako. Oni uklone kvar. Isto tako, na mostu ako imate probleme sa odvodima, vi zovete vodovod i kanalizaciju da oni to otklone“.

Ko zove, ja kao gradjanin?

„Pa naravno“.

Jao, šta vam je?

„Šta vi mislite, da mi ovde imamo hiljadu inženjera, koji su zaduženi da se voze ulicama grada Beograda i prijavljuju rupe? Ne. To vi radite“.

Jao, nemojte. To treba onaj ko održava put da signalizira onom ko je zadužen?

„Kažite, kako vi mislite, koliko bi ljudi mi trebalo da imamo zaposlenih da bi oni išli po putevima grada Beograda, i Batajnice, i Mladenovca, i ostalih delova grada, jel’ te, pošto to sve spada pod grad Beograd. Koliko bi trebalo zaposlenih da imamo da bi to sve proverili, da li svuda ima rupa ili nema“.

Slušajte, ja nisam putar nego novinar…

„Meni nije bitno vaše zanimanje. Ja vam samo kažem neki zdrav razum, zdravo razmišljanje, meni nije bitno šta ste vi, možete da budete i doktor nauka ili šta drugo“.

Ljudi koji se razumeju, kažu mi da to busenje nema veze sa gradnjom mosta, da se ono nanosi saobraćajem, iz njega je već nikla trava…

„Dobro, i vi onda pozovete Gradsko zelenilo i prijavite gde ima rastinja i ostalog i oni dodju to i uklone. Ako je zapušen odvod, vi pozovete vodovod i kanalizaciju i kažete tu i tu je zapušen odvod… Eto, to tako funkcioniše“.

Ako to tako funkcioniše, čovek mora da bude zaprepašćen, s obzirom da je to jedan jako skup objekat i ne bi trebalo da bude na brigu slučajnih prolaznika?

„Jasno mi je. I meni je to jasno. Ali tako je, jednostavno je tako. Takav je sistem u celoj državi, ne samo kod tog mosta. Nije sad taj most problem. Tako vam je milion stvari ovde kod nas. Vi znate gde živite“.

S obzirom da su tolike pare u taj most uložene, trebalo bi da o njemu neko brine sistematski?

„Jasno mi je“.

Da jednom mesečno prodje firma, koja je dobila posao održavanja, i vidi da li mu nešto možda fali. Tako bi čovek očekivao. To je kapitalni objekt, nije kiosk?

„Sve je to meni jasno kad mi ovako razgovaramo, kao gradjanin s gradjaninom. Ali ako razgovarate sa mnom kao sa firmom, onda nemam šta da vam kažem. Mogu samo da vam kažem kako funkcioniše prijava. Da li se mi lično slažemo da ste vi u pravu, to da, ali to tako funkcioniše“.

E sad, smatrate li vi ovo moje javljanje prijavom ili ne?

„Ako ste pričali s operaterom na centrali, vi nikom ništa niste prijavili“.

Dobro, a gde na vašem sajtu stoji gde te stvari treba da prijavljuju gradjani?

„Koje stvari? Mi zapušene odvode ne radimo, nego rade vodovod i kanalizacija. Busenje ne radimo mi – radi Gradsko zelenilo. Kod mene ne možete da prijavite zapušen odvod, mi nismo firma koja radi tu delatnost, mi nemamo mašine za to. Jedino s valjkom da dodju i da sruše pola mosta, jedino ako vam to znači. Ne znam kako ste uopšte došli na ideju da zovete firmu, koja se bavi uklanjanjem rupa na putu, da očisti odvod. To meni nije jasno“.

Završavamo razgovor. Dok prekida vezu, službenik Beograd puta, uz duboki uzdah, kaže: Uh, majko moja!

Mi ne kažemo ništa. Nastavljamo da tragamo za onim koje plaćen da brine o Mostu Mihajlo Pupin poznatijem kao „kineski most“.