Egzodus Ukrajinaca : cilj i posledice?

Prema saopštenju Visokog komesarijata za izbeglice, oko 10 miliona Ukrajinaca napustilo je od početka ruske intervencije u toj zemlji svoja stalna mesta prebivališta.

Njih čak 3 528 000 izbeglo je u inostranstvo, ostali su raseljeni na teritoriji Ukrajine.

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da izbeglištvo kod  čak 500 000 Ukrajinaca za posledicu ima mentalne probleme.

Još nije napravljena procena o tome kakva će biti sudbina onih 3,5  miliona koji su napustili zemlju.

Koji su izgledi da se oni u razrušenu zemlju vrate ukoliko bi ratne operacije bile okončane u dogledno vreme?

I kakve će posledice toliki odliv stanovništva imati po ekonomiju Ukrajine? Ta zemlja je, prema zvaničnoj ukrajinskoj statistici, 1990.godine imala 51 838 500 stanovnika, a 2014.godine 45 426 249. Ne računajući stanovništvo Krima, Sevastopolja, DNR i LNR, Ukrajina je 1.1. 2021.godine imala 41 588 354 stanovnika, po osnovu negativnog prirodnog priraštaja uz pozitivan migracioni saldo, broj stanovnika joj je od 2015. do 2020.godine smanjen za 1 340 944 osobe.

Šta će sada izbegli Ukrajinci značiti za tržište rada zemalja u koje su izbegli, s obzirom da je EU aktivirala direktive koje im omogućuju zapošljavanje?

Oni su, za razliku od izbeglica iz Avganistana, Sirije, Libije, Iraka, u EU dočekani raširenih ruku i iz ideološko – političkih razloga, ali i zato što pripadaju istom kulturno – civilizacijsko – religioznom krugu na šta je Evropska unija mnogo osetljivija nego što svedoče njene deklaracije.

Ističe se da se uglavnom radi o ženama i deci, prema izveštajima preovladjuje mlad svet, a zapadna tržišta su upravo gladna radne snage u sektorima zdravstva, nege, trgovine gde obično preovladjuju žene.

Nemačka policija tvrdi da je na železničkoj stanici u Berlinu presekla pojačanu aktivnost  osoba koje Ukrajinkama daju sumnjive ponude za stanovanje ili prenoćište iza kojih se, osnovano se sumnja, kriju namere seksualne eksploatacije, prinudne prostitucije i trgovine ljudima, preneo je ARD.

Nemačko udruženje za prevoz robe, logistiku i distribuciju požalili se da je oko 100 000 ukrajinskih vozača kamiona povučeno sa evropskog tržišta zbog vojne obaveze u Ukrajini. To je naročito pogodilo poljske i litvanske špeditere, ali oko 20 odsto tih vozača sad nedostaje nemačkim prevoznicima. Nestašica vozača ionako je hroničan problem u EU, i zbog njihove potplaćenosti, tvrdi Nemačka služba za statistiku.

Dakle, skoro nezapamćena kretanja stanovništva jedna su od pojava koja prati aktuelni sukob u Evropi. Neki komentatori smatraju da smo ušli u drugu fazu globalizacije : globalizaciju ljudskih potencijala?!