Ima li dete rodjeno veštačkom oplodnjom pravo da sazna identitet donora?

Francuski list Liberation došao je u posed projekta francuskog zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji nudi nova rešenja za neke bioetičke nedoumice, medju njima i pravo osobe rodjene uz pomoć donora da traži pristup informaciji o donoru.

List tvrdi da zakonski projekat, o kome tek treba da se izjasni Savet ministara, uvodi u članu 3 novo pravo osoba rodjenih doniranjem jajne ćelije ili semena na „pristup informacijama koje donora ne identifikuju (porodična i profesionalna situacija, zemlja u kojoj je rodjen i slično), a ako on želi, i informacijama o njegovom identitetu“.

„Izričiti pristanak donora na saopštavanje podataka o njemu ili (otkrivanje) njegovog identiteta uzima se u trenutku doniranja“.

Francuski projekt zakona predvidja i alternativno rešenje: da se pristanak donora na saopštavanje podataka o njemu ili otkrivanje njegovog identiteta traži u trenutku kad dete podnese zahtev za pristup tim informacijama.

Nova zakonska rešenja u skladu su sa stavom u Francuskoj da dete ima pravo da zna o ulozi donora u njegovom začeču, a da roditelje treba podsticati da mu tu informaciju otkriju.

Prema Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji Republike Srbije donacijom se može obezbediti reproduktivna ćelija samo jednog od supružnika ili vanbralnih partnera, a davalac nema pravne ili druge obaveze, kao ni prava prema detetu odnosno deci začetoj i rodjenoj upotrebom darovanih reproduktivnih ćelija ili embriona u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje.

Pre početka procesa biomedicinski potpomognute oplodnje davalac daje pismeni pristanak na upotrebu njegove reproduktivne ćelije i može taj pristanak povući sve do trenutka ubacivanja oplodjene jajne ćelije u telo žene.

Podaci o davaocu, kao i ostali podaci o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, čuvaju se u Državnom registru trajno i zaštićeni su u skladu sa zakonom kojim se uredjuje zaštita podataka o ličnosti.

Prema Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji Republike Srbije o davaocu reproduktivne ćelije čuvaju se i sledeći podaci: ime i prezime, ime jednog roditelja, devojačko prezime, datum rođenja, mesto i država rodjenja, JMBG, broj lične karte ili pasoša… ali i podaci o bračnom stanju, da li ima ili nema dece, koliko muške, koliko ženske, koliko je visok, težak, koja mu je boja očiju, koja mu je boja i struktura kose (ravna, kovrdžava, valovita), koja mu je boja kože, krvna grupa, Rh faktor, koje je rase, da li je davalac usvojen ili ne, da li je sam začet darovanim reproduktivnim ćelijama.

Čuva se i lična i porodična anamneza davaoca – telesne povrede, onesposobljenosti, duševne bolesti ili poteškoće u učenju kod davaoca ili u njegovoj biološkoj porodici.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com