Katar, domaćin SP 2022 : Zemlja gastarbajtera!

Arapska država Katar, koja će uz svu moguću zapadnu halabuku i buku, od sutra do 18.decembra biti domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, ima na površini od 11 610 kilometara 2 996 667 stanovnika, prema najnovijoj proceni organizacija pod okriljem Ujedinjenih nacija. Prosečno su stari 32,3 godine, 67,7 odsto su islamske veroispovesti.

Očekivano trajanje života u Kataru je 80,73 godine.

Od ukupnog  broja stanovnika, 2,7 miliona su gastarbajteri ili, kako se u poslednjih dana učestalim (uglavnom negativnim) medijskim prilozima na Zapadu  nazivaju, radnici-migranti, odnosno oni koji putuju iz svoje matične zemlje u Katar na rad po ugovoru o delu i nazad kući.

Kataraca je u Kataru oko 312 000.

Najbrojnija nacija u Kataru su Indijci.

Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Indije, u Kataru živi 746 550 Indijaca i oni su pretežno zaposleni na poslovima za koje se zahteva visoka kvalifikacija (inženjeri, doktori,naučnici, softver stručnjaci, arhitekte) ili na poslovima za koje se zahteva srednja stručna sprema (tehničari, medicinske sestre).

Sem Indijaca, gasarbajtersku populaciju u Kataru čine druge arapske nacije, zatim Nepalci, Filipinci, migranti iz Bangladeša i Sri Lanke.

Katar je veoma bogata zemlja.

Prema World Population Review, koja se poziva na Medjunarodni monetarni fond, prema bruto domaćem proizvodu po stanovniku, Katar je sa 93 508 dolara četvrta po bogatstvu država na svetu.

Ispred Katara su Luksemburg (118 001 $), Singapur i Irska.

Čak i Nemci, čiji je javni servis posvetio jedno celo veče emisijama kojima se Katar diskredituje kao organizator Svetskog prvenstva u fudbalu („Katar – Svetsko prvenstvo sramote“ ), priznaju da većina gastarbajtera u Kataru dobro zaradjuje.

Prema nekim podacima, prosečna plata u Kataru iznosi ove godine 15 700 rijala odnosno 4319 dolara.

Od kako je dobio organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu, Katar je pod ogromnim pritiskom zbog loših uslova u kojima žive i rade radnici – migranti zaposleni na gradjevinama, kao i zbog njihovog lošeg ili nikakvog osiguranja u slučaju nesreće na radu.

U medjuvremenu je Katar, kao prva zemlja u regionu, uveo minimalnu cenu rada i ukinuo tkz. kafala zakon, prema kome je radnik – migrant mogao da napusti Katar ili da predje u drugu firmu  samo uz dozvolu aktuelnog poslodavca.

Prema podacima iz 2021.godine opšta garantovana minimalna plata u Kataru je iznosila 230 evra mesečno , a poslodavac je bio obavezan da radnicima obezbedi hranu i stan ili da im mesečno isplati dodatnih  izmedju 70 i 115 evra.

Reforme, koje je izvršio Katar otkako je 2010.godine dobio organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu, Medjunarodna organizacija rada je ocenila kao „istorijski korak“ i „početak nove ere“ za katarsko tržište rada, ali ne i zapadni mediji i nevladine organizacije zabavljene zaštitom ljudskih prava, pa i ljudskih prava onih radnika u Kataru koji u svojoj zemlji ne mogu ni da sanjaju katarsku minimalnu platu.

Nema nikakve sumnje da dosad nijedna zemlja organizator Svetskog prvenstva u fudbalu nije bila podvrgnuta takvom propitivanju kakvom je bio podvrgnut Katar.

Zapadni mediji i nevladine organizacije tvrde da garantovana minimalna plata jeste zvanično uvedena i kafala sistem ukinut, ali da se u praksi to ignoriše.

Organizacija Equidem sa sedištem u Londonu objavila je studiju zasnovanu na praćenju od septembra 2020.do oktobra 2022.godine iskustava 60 anonimnih radnika migranata i ukupno 974 radnika zaposlena na 8 katarskih stadiona na kojima će se odigrati utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu.

Evo nekih od njihovih anonimnih zabeleški, koje je kao dokaz o masovnom kršenju radnih i ljudskih prava u svom izveštaju izneo Equidem.

Tvrdi se da se radnici arapske nacionalnosti privileguju, a radnici Azijci diskriminišu, pa jedan gradjevinski radnik Indijac kaže :

„Nadzornici vrše diskriminaciju kod zapošljavanja i dodele posla. Posao na velikoj visini – na kojoj je rad težak i rizik visok, ne daje se Katarcima ili radnicima koji govore arapski. Čak i ako im se da [takav posao], oni mogu da ga odbiju. Kad se isti posao da nama, mi ne možemo da odbijemo. Ako ga odbijemo, smanjuje nam se plata, što se ne dogadja Katarcima ili radnicima koji govore arapski“.

A jedan Nepalac tvrdi da se radnici po nacionalnoj osnovi diskriminišu i kod korišćenja dnevnog odmora

„Tokom letnje sezone veoma je toplo. Kompanija obezbedjuje prostor za odmor, ali tog prostora nema dovoljno za sve, pa samo  Katarci, Egipćani, Pakistanci dobijaju za odmor prostor s erkondišnom“.

Jedan radnik iz Bangladeša se žali da radi prekovremeno, a da za to nije plaćen.

„Radio sam 14 sati od šest pre podne do osam sati uveče , a da mi prekovremeni rad nije uopšte plaćen. Obećano nam je za prekovremeni rad  1,8 odsto, ali ja to nisam nikad dobio. Radio sam sedam dana u nedelji. Kad god bi me pozvali, morao sam da se odazovem“.

Svih 60 radnika migranata platili su nelegalnu proviziju da bi uopšte dobili posao u iznosu od 99 do 4500 dolara odnosno prosečno 1874 dolara, tvrdi se u izvestaju, ali se ne navodi kome su je platili.

Jedan radnik iz Bangladeša tako svedoči :

„Pozajmio sam od svoje porodice za naknadu za zapošljavanje. Dogovoreno je da vratim tih 2899 dolara za godinu dana. I jesam. Radio sam tokom te prve  godine toliko da je to nezamislivo. Neprekidno sam mislio kako bih mogao da zaradim više i vratim pare svojoj porodici. Radio sam prekovremeno, sedam dana nedeljno. Radio bih i po 87-98 sati“.

Naročito je u zapadnoj javnosti sporno pitanje smrtnih slučajeva na gradjevinama u Kataru.

Šef FIFA Djani Infantino više puta je ponovio da su na gradilištima objekata za Svetsko prvenstvo u fudbalu poginula 3 i slovima tri radnika.

Ipak, zapadni mediji i nevladine organizacije tvrde da je od trenutka kad je Katar dobio organizaciju Svetskog fudbalskog prvenstva 2010.godine do danas na svim gradjevinama u toj zemlji, ne samo onim Svetskog fudbalskog poginulo mnogo više radnika – migranata, da kompanije izbegavaju utvrdjivanje uzroka njihove smrti a naročito su sporne dijagnoze o smrti u snu, i da porodicama poginulih radnika – migranata nije garantovano obeštećenje.

Niko od kritičara nema pouzdane brojke, a spekuliše se čak i sa cifrom od 15 000, ali se za to okrivljuje Katar jer, navodno, i pored odličnih tehničkih mogućnosti koje ima, nema tačnu evidenciju o broju smrti na gradilištima i njihovom pojedinačnom uzroku.

Nevladine organizacije sa Zapada sada zahtevaju da FIFA za obeštećenje porodicama poginulih radnika – migranata i povredjenim radnicima izdvoji istu sumu, koju dobija svaka reprezentacija za učešće na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Katar se reklamirao kao zemlja koja će organizovati dosad klimatski najodrživije Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Nemački javni servis ARD im je i to osporio ne samo tvrdnjom da će zbog visokih temperatira biti potrošena enormno velika količina vode za održavanje sveže trave, nego i tvrdnjom da gradovi u kojima se prvenstvo održava nemaju dovoljne hotelske kapacitete, pa će navijači biti smešteni čak i po susednim državama, a na utakmice će se učestalo prevoziti avionima, dakle trošiti kerozin!

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com