U školu pošli i djaci u Hrvatskoj – nastava licem u lice

Danas je u školu pošlo 460.000 osnovaca i srednjoškolaca u Hrvatskoj.

Medju njima je, kao slika poraznih demografskih kretanja, pošlo i 37.000 prvaka.

Svi će, bar za početak, na nastavu licem u lice s učiteljima i nastavnicima.

Školska godina, kao i drugde, počinje uz veliku zabrinutost u pogledu na buduća epidemiološka kretanja.

Institut za društvena istraživanja iz Zagreba, oslanjajući se na veliko istraživanje u kome je učestvovala 161 škola, 21.000 učenika i 5.000 nastavnika, pledirao je da se što je duže moguće održi fizičko prisustvo dece u školi i na online nastavu ne ide bez preke potrebe.

Istraživači tog Instituta su u emisijama HRT-a priznali da oni govore da „iz vaspitno-obrazovne perspektive škole treba da ostanu otvorene, a epidemiološka perspektiva je nešto drugo“.

Istraživanje Instituta je pokazalo da je za  vreme tri polugodišta trajanja epidemije medju učenicima došlo do zabrinjavajućeg rasta depresivnih simptoma i anksioznih poremećaja i da je epidemija imala negativniji učinak na učenike srednjih nego na učenike osnovnih škola.

Srednjoškolcima su najviše nedostajali socijalni kontakti što je negativno uticalo  na njihovo psihičko zdravlje, a osnovcima fizička aktivnost što je negativno uticalo na njihovo fizičko zdravlje.

Epidemija je, rekao je za HRT direktor Instituta za društvena istraživanja Boris Jokić, imala i negativan učinak na ravnotežu izmedju profesionalnog i ličnog života nastavnika.

Sem toga su, kao posledica epidemije i promene režima nastave, registrovane rupe u znanju.

Veličina tih rupa u znanju, rekao je večeras za HRT Jokić, različita je zavisno od uzrasta učenika i predmeta.

Najveća je kod matematike i stranih jezika, rekao je on i složio se s mišljenjem nastavnika da bi trebalo „reducirati nastavne sadržaje  izdvajajući one koje treba dubinski obraditi“.