A šta kaže Brisel : Deficit energetskog bilansa s Rusijom pao sa 42,8 milijardi evra na 5,8 milijardi

Pozivajući se na podatke Eurostata, ažurirane u maju, Evropska unija tvrdi da je uvoz EU iz Rusije u prvom tromesečju 2025.godine bio za 86% manji nego u prvom kvartalu 2022.godine, dok je izvoz u Rusiju u istom razdoblju smanjen za 58%.

Udeo uvoza iz Rusije u ukupnom uvozu EU iz trećih država smanjen je u istom periodu sa 9,3% na 1,3%.

Tako je deficit EU u razmeni sa Rusijom u prvom tromesečju 2022.godine iznosio 46,6 milijardi evra, a u prvom kvartalu 2025.godine 0,8 milijardi evra.

Što se energetskog bilansa u razmeni s Rusijom tiče, Evropska unija, pozivajući se na podatke Eurostat-a, tvrdi da je njen najveći deficit dostignut u drugom tromesečju 2022.godine kad je iznosio 42,8 milijardi,dok je do prvog tromesečja 2025.godine smanjen na 5,8 milijardi evra.

U najnovijem izveštaju, EU podseća da je uvela restrikcije na uvoz prirodnog gasa, nafte i uglja iz Rusije, da je restrikcije uvela i na uvoz gvoždja i čelika iz Rusije,ali ne na sve proizvode iz te kategorije,kao i da nije uvela restrikcije na uvoz nikla i djubriva iz Rusije.

Ali, navodi se u nedavno ažuriranom izveštaju, u poredjenju sa prvim tromesečjem 2021.godine došlo je do znatnog smanjenja udela Rusije u EU-uvozu prirodnog gasa, nafte, uglja, gvoždja i čelika i nikla, ali ne i djubriva.

Iako nikl nije na udaru evropskih sankcija,udeo nikla iz Rusije u ukupnom EU -uvozu nikla smanjen je sa 41,2%, koliko je iznosio u prvom tromesečju 2021.godine, na 18,9 odsto, koliko je iznosio u prvom tromesečju 2025.godine.

I u prvom tromesečju 2025.godine Rusija je ostala najveći snabdevač Evropske unije veštačkim djubrivima.Tako je udeo Rusije u uvozu djubriva u EU smanjen sa 28%, koliko je iznosio u prvom tromesečju 2021.godine, na 26%, koliko je iznosio u prvom tromesečju 2025.godine.Dakle, tek za 2 procentna poena.

Udeo ruskog gvoždja i čelika u EU – uvozu gvoždja i čelika iz trećih država pao je za 10 procentnih poena ( sa 18% na 8%)od prvog tromesečja 2021.godine do prvog tromesečja 2025.godine dok je udeo Kine porastao sa 4% na 10%, a Južne Koreje sa 6% na 10%.

Najžešće evropske sankcije primenjuju sa na ruski energetski sektor,pa su sledstveno tome i promene u trgovini EU sa Rusijom u tom sektoru i najradikalniji izuzimajući tečni gas.

Udeo tečnog gasa iz Rusije u EU -uvozu tečnog gasa smanjen je sa 22%,koliko je iznosio u prvom tromesečju 2021.godine, na 19%, koliko je iznosio u prvom tromesečju 2025.godine.

Udeo tečnog gasa iz SAD se udvostručio i u prvom tromesečju 2025.godine iznosio je 48%.

Udeo ruske nafte u ukupnom EU uvozu nafte smanjen je sa 29%,koliko je iznosio u prvom tromesečju 2021.godine, na samo 2%, koliko je iznosio u prvom tromesečju 2025.godine.
Ali je porastao udeo nafte uvezene iz SAD, Norveške i Kazahstana porastao.

Udeo ruskog prirodnog gasa u EU-uvozu prirodnog gasa bio je 48% u prvom tromesečju 2021.godine da bi u prvom tromesečju 2025.godine bio smanjen na 17%.