Katarski ministar Evropi : Brzopotezna zamena za ruski gas je glupost!
Dakle, Evropa nije normalna : samo što je nemački ministar za privredu i energetiku Robert Habek slavodobitno objavio da je s Katarom obezbedio dugoročno partnerstvo i zamenu za ruski gas, odlučno ga je demantovao njegov katarski kolega Saad al Kaabi.
Al Kaabi je pravo za Frankfurter Algemajne Cajtung izjavio prvo, da konkretnog posla sa Nemačkom još nema i drugo, da niko ne može da kaže da Katar ili drugi mogu da zamene ruski gas jer zamena za ruski gas tako brzo nije moguća.
„To je smešno . To je glupost. To se neće dogoditi „, rekao je katarski ministar
On je još rekao da mu se čini da svako na svetu, ko kupuje gas, pokušava u Kataru da obezbedi dodatne količine.
Nemačka inače nema terminale za tečni gas. Ranije je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel pregovarala s Katarom o zajedničkoj gradnji. Odluka je trebalo da bude doneta do 2019.godine. Katarci su insistirali na poslu zasnovanom na win-win principu.Kao što se vidi tada do win-win dogovora nije došlo.
Evropa uvozi oko 500 milijardi m3 prirodnog gasa, oko 40 odsto iz Rusije, a oko 5 odsto iz Katara.
Katar proizvodi 77 miliona tona tečnog gasa godišnje odnosno oko 102,6 milijarde kubika.
Katar insistira na dugoročnim ugovorima sa svojim kupcima, od kojih je Evropska unija odgovarala svoje članice.
Tako je oko 80 odsto katarske produkcije do 2026.godine rezervisano za zemlje sa kojima Katar ima dugoročne ugovore kao što su Kina, Japan i Južna Koreja.
Iz Dohe su već ranije poručili da će do 2026.godine povećati svoje kapacitete sa 77 miliona tona na 126 miliona i tada će imati mogućnost da veće količine gasa ponude tržištu.
Al Kaabi je za CNN rekao da Katar Evropi može da ponudi do 20 odsto svojih sadašnjih kapaciteta, a to je oko 20 milijardi kubika prema 200 milijardi m3 koliko ruskog gasa treba zameniti.
Predsednici Evropske unije Ursuli fon der Lajen pomoć u potiskivanju ruskog gasa odlučno je ponudio i američki predsednik Džo Bajden.O tome je prošle nedelje navodno potpisan i sporazum.
Od SAD i njenih medjunarodnih partnera, Evropska unija za ovu godunu može da računa na 15 milijardi kubika, a do 2030.godine na 50 milijardi kubika. Pod uslovom da obezbedi svu potrebnu infrastrukturu za transport tečnog gasa.
Pri tome, SAD računaju da će obećane količine obezbediti povećanjem produkcije tkz frackking-gasa, iznimno ekološki sumnjivog.
Zanimljivo je da u rešavanju prošlogodišnjih problema na tržištu gasa u Evropi, SAD nisu mogle da pomognu.Jer, gasna privreda je u SAD privatna i američka administracija je ne može naterati da gas prodaje na evropskom tržištu , ako je na azijskom skuplji.Kao što je jedno vreme bio. Nego je iz Vašingtona pozivana Rusija da tržište smiri dodatnim isporukama.
Dugoročno Evropska unija računa na vetar i sunce.
Prošle godine je, medjutim, ključna članica EU Nemačka povećala potrošnju uglja u proizvodnji struje tako da joj je ugalj bio glavni energetski izvor, a svoje klimatske ciljeve za 2021.godinu nije ostvarila. Na protiv.
Izgleda da je evropska energetska politika iluzija : niti se ruski gas brzo može zamenuti katarskim, američkim, azerbejdzanskim, niti se ugalj, nafta i gas propisanom brzinom mogu zameniti vetrom.