Koliko zaradjuje Rusija na aktuelnom poskupljenje nafte

Iako ruski budžet ostvaruje dodatne prihode od rasta cene nafte izazvanog napadom SAD i Izraela na Iran, ruski komentatori ne savetuju Moskvi opuštanje ni političko ni ekonomsko. Jer i Rusi i Kinezi znaju ko je sledeći.

Usred haosa na svetskim energetskim tržištima, koji su SAD i Izrael izazvali napadom na Iran, ruska nafta, inače pod sankcijama, dobila je na atraktivnosti.

Indiji, koja to nikad nije sasvim ni prestala da čini, odobreno je da rusku naftu kupuje 30 dana, a na isti period vremena su skinute sankcije SAD na rusku naftu, zbog čega je negodovala Evropska unija.

Ruska nafta tipa Urals ( mešavina teške i kisele nafte iz regiona Urala i Volge, sa lakšom naftom iz Zapadnog Sibira), koju su od napada Rusije na Ukrajinu uz veliki diskont uglavnom kupovali Kina i Indija a u Evropi Slovačka, Madjarska i Srbija, značajno je poskupela.

Zavisno od mesta isporuke, tvrdi se da je ta nafta, kojom se trguje na robnoj berzi u Sankt Peterburgu, za poslednjih mesec dana poskupela za 91,64 odsto i da se trguje po ceni koja, zavisno od mesta isporuke, dostiže 110,73 dolara za barel.

Oko dodatne zarade koju Rusiji ostvaruje rastom cene nafte Urals i naročito privremenim suspendovanjem sankcija na tu naftu, najviše su galamili ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegovi saveznici u Evropskoj uniji, dok su se ruski zvaničnici i komentatori o tome izjašnjavali lapidarno.

Šef Ruskog fonda za podsticanje investicija Kiril Dmitrijev je na računicu lista Fajnenšel Tajm izjavio da je to “ samo početak najveće energetske krize u istoriji.

Dodatnoj zaradi, koja se procenjuje na oko 150 miliona dolara dnevno, nije se naročito obradovala ni šefica Centralne banke Rusije Elvira Nabiuljina.Ona je ocenila da će efekat situacije na Bliskom istoku i sledstveno na svetskim tržištima sirovina na rusku ekonomiju zavisiti od trajanja i obima tih geopolitičkih dogadjaja.

“ S jedne strane, u kratkoročnim periodu osnovni kanal uticaja na rusku ekonomiju – to je viša cena nafte i niza drugih roba ruskog izvoza.To je faktor podrške izvoznim prihodima i rublji.Ali ako govorimo o dugoročnim efektima,situacija na Bliskom istoku bi mogla da ima negativan uticaj na perspektivu rasta svetske tražnje i investicija i da dovede do povećanja inflacije u državama koje uvoze energente kao i narušavanja lanaca isporuke .U suštini to bi bio još jedan šok ponude koji će uticati na troškove u svetu i u odredjenoj meri se preneti i na rusko tržište.A problemi s logistikom negativno će uticati na obim našeg izvoza“, rekla je šefica Centralne banke Rusije Elvira Nabiuljina.