Konferencija u Bakuu : Neobavezne milijarde za klimatski fond

Uz veliko natezanje i ogromno nezadovoljstvo UN konferencija o klimi, održana u glavnom gradu Azerbejdžana, okončana je zaključkom da će do 2035.godine suma izdvojena za zaštitu od klimatskih promena narasti do najmanje 1300 milijardi dolara godišnje.

Sredstva bi bila namenjena borbi protiv učestalih poplava,suša, oluja…koje najviše pogadjaju siromašne zemlje.

Korisnici bi pre svega trebalo da budu siromašne afričke države,koje su uglavnom izrazile nezadovoljstvo postignutim dogovorom, a neke su, prema izveštajima svetskih medija, iz protesta napustile pregovore.

Od te sume, najmanje 300 milijardi treba da obezbede industrijski visoko razvijene države.

Ostatak se očekuje u vidu kredita razvojnih banaka ili u vidu njihovog oproštaja dugova siromašnim državama.

Računa se i na privlačenje privatnih investicija u projekte koji bi imali efekte u zaštiti od klimatskih promena.

Najslabija tačka ovog dogovora nije čak ni iznos nego činjenica da nije utvrdjeno ko je tačno i koliko obavezan da uplati u tako formirani klimatski fond.

Očekuje se da to bude precizirano na sledećoj UN konferenciji o klimi.

Domaćinu Avganistanu je stavljeno na teret da na konferenciji nije učinjen značajan otklon prema fosilnim gorivima.