Mihajlović : Struju ne moramo da uvozimo

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović dala je još jedan intervju u kome nam je objasnila dve stvari, koje su nam ionako jasne :da struju uvozimo iako nismo morali, ali nam ni ona ni predsednik države još nisu objasnili ko je odgovoran što nismo morali, a ipak moramo.

„Mi danas svakoga dana uvozimo energiju i tokom zime ćemo morati. Srbija je morala danas da ima i nove kapacitete i dovoljno električne energije, posebno ako već uvozimo naftu i gas, struju ne moramo da uvozimo, rekla je Mihajlović za TV Tanjug, a prenosi sajt Vlade Srbije.

(Prema podacima EPSa, Srbija je u prvih šest meseci ove godine na uvoz struje potrošila 71,7 milijardi dinara ili, po sadašnjem kursu, oko 611 miliona evra.)

Mihajlović je u istom intervjuu dalje rekla da je taj nepotrebni uvoz električne energije razlog donošenja novog Zakona o obnovljivim izvorima energije i da će obnovljivi izvori energije pomoći da imamo dovoljno energije, ali neće biti jedini izvor.

Ona je rekla da se tehnička dokumentacija radi za projekte reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Djerdap 3 i da postoje velike kompanije koje su za njih zainteresovane, pa je izričito pomenula američku kompaniju Behtel.

RHE Djerdap treba da bude jedinstvena hibridna elektrana, koja bi obuhvatila i solarne i vetroelektrane.

„Moramo da shvatimo da energetika može da nam donese mnogo, isto kao što izostanak ulaganja izaziva velike probleme“, rekla je Mihajlović za TV Tanjug.

Ona tvrdi da obnovljivi izvori energije trenutno u Srbiji učestvuju sa 3,5 odsto u energetskom miksu, bez velikih hidroelektrana, a uključujući solarne elektrane, vetroelektrane i biomasu.

(U svom izveštaju za prvo polugodište 2022.godine EPS tvrdi da je u Srbiji proizvedeno za 16 odsto manje struje nego u istom periodu prošle godine, a da je u ukupnoj strukturi proizvodnje učešće obnovljivih izvora energije bilo 0,1 odsto, termoelektrane na ugalj su učestvovale sa 64 odsto, hidroelektrane sa 34,2 odsto, Panonske TE-TO sa 1,7 odsto…)

Nakada za podsticanje povlašćenih proizvodjača električne energije(obnovljivi izvori) povećana je od 1.avgusta 2022.godine sa 0,435 dinara na 0,801 dinar, a do tada, tvrdi u svom izveštaju EPS, rashodi na podsticaje bili su u takvom neskladu s prihodima od naknade, da je ta kompanija do kraja 2021.godine iz svojih sredstava morala da isplati 22,93 milijarde dinara. Taj iznos je do kraja aprila 2022.godine narastao na 24,07 milijarde dinara što je oko 205 miliona evra.

„Počev od aprila 2022.godine, izmirenje obaveza prema povlašćenim i privremeno povlašćenim proizvodjačima vrši se sa docnjom u odnosu na datum dospeća obaveza, a usled nelikvidnosti garantovanog snabdevača. Tako će garantovani snabdevač biti opterećen i zateznom kamatom“, navodi se u izveštaju EPSa.

Da li je sad umesno pitanje zašto EPS ne investira?