O Černobilju naučno: Direktne posledice Černobilja veoma su ograničene!
Nasuprot opšteraširenom uverenju, kao posledica černobiljske katastrofe najviše je stradala naša predstava o radijaciji, tvrdi u intervjuu za ruski list Komersant Leonid Boljšov, direktor Instituta za pitanja bezbednog razvoja atomske energije i dopisni član Ruske akademije nauka.
“Direktne posledice Černobilja veoma su ograničene. Svetska nauka, kao uostalom i sovjetska nauka, u prvoj godini posle nesreće, izračunala je da je medju direktnim medicinskim posledicama samo 134 potvrdjena slučaja opasnih bolesti izazavanih radijacijom. Tokom prvih 100 dana umrlo je 28 ljudi. Sve ostale su izlečili i oni su dalje živeli i umirali u saglasnosti s prosečnim medicinskim parametrima u državi. A smrtnost medju likividatorima (posledica katastrofe), u koje spadam i ja, ni u čemu se ne razlikuje od smrtnosti medju ljudima koji nikakve veze nisu imali sa Černobiljom. Ni hiljada, ni miliona, ni milijardi žrtava o kojima su govorile neke usijane glave nije bilo”, tvrdi Boljšov.
On, medjutim, dodaje da su indirektne posledice bile daleko bitnije i medju njih, kaže on, spadaju i naše predstave o radijaciji.
“Ne radi se samo o prostoj domaćici ili penzoneru, to se odnosi i na ljude koji donose odluke: na poslanike i mnoge ministre. Svojevremeno smo merili veličinu nesklada izmedju realne i umišljene opasnosti. Mi nekoliko hiljada puta povećavamo realnu opasnost od radijacije u svojim predstavama, zato su često naše aktivnosti neadekvatne. To se pokazalo i u Černobilju: pet godina posle, u martu 1991. godine, na fonu sveopšteg straha od radijacije, smene epoha, smene ekonomskog i društvenog sistema, donet je ‘černobiljski zakon’(“O socijalnoj zaštiti gradjana koji su bili izloženi radijaciji kao posledici katastrofe u Černobilju”). Tim zakonom je 8 miliona ljudi jednim potezom proglašeno žrtvama Černobila. Pojavila su se zoniranja, subvencije, povlastice. U Evropi su takodje bile zaražene ne baš male teritorije. Ali su tamo i norme i protivmere bile minimalne i ljudi su kroz to iskušenje prošli mnogo mekše. A mi smo donoseći takav zakon iz pobuda usmerenih na zaštitu stanovništva, unakazili život 8 miliona ljudi u Ukrajini. Rusiji i Belorusiji”, tvrdi Boljšov koga Komersant predstavlja kao vrhunskog stručnjaka za pitanja radijacije.
On tu tvrdnju i objašnjava: ako vam kažu da ćete sutra umreti već danas počinje da vas boli, niko neće da kupuje proizvode iz obeleženih teritorija čak i ako su potpuno čisti, ko će da se oženi devojkom rodjenom na tim teritorijama kad se ona smatra zaraženom…
“Mi u Institutu smo duboko ubedjeni da ljudima za stvarnu štetu treba platiti. Ukidati sasvim povlastice bilo bi nepravilno. Ali danas, kad je prošlo 30 godina i radioaktivni raspad učinio svoje, u većini od 14 pogodjenih oblasti Rusije nema nikakvog razloga za kompenzaciju radijacione štete… Oni ljudi koji su preživeli černobillsku katastrofu na toj teritoriji i kojima je naneta šteta treba da dobijaju ta socijalna davanja do kraja svog života. Ali ne i njihova deca, ne njhovi unuci, ne novodoseljeni”, kaže Boljšov.
