Velt: SAD profitirale od Severnog toka 2 iako ga nisu sprečile?!

Nemački list Velt, izdanje kuće Axel Springer čiji je suvlasnik američki fond KKR, jedini u konačnoj dozvoli Danske da se preko njene teritorije postave cevi gasovoda Severni tok 2 nije video pobedu Rusije. Iako SAD nisu postigle svoj primarni cilj i sprečile gradnju tog gasovoda, postigle su svoj sekundarni cilj i ojačale pregovatačku poziciju Ukrajine.

Evo kako je odluku Danske da gasovodu Severni tok 2, posle odugovlačenja, ipak izda potrebne dozvole, video taj list:

„Danska je dala Gaspromu dozvolu za gradnju gasovoda Severni tok 2. Ipak Ukrajina i SAD su iz spora izašle kao pobednice”, tvrdi taj list i podseća da je protiv gradnje gasovoda Severni tok 2
naročito bila Poljska, a i SAD su htele da spreče tu gradnju preteći sankcijama evropskim finansijerima tog projekta, kompanijama Engie (Francuska), OMV (Austrija), Shell (Holandija), Uniper i Wintershall Dea (Nemačka).

„Doduše Amerikanci nisu ostvarili svoj primarni cilj da izgradnju tog gasovoda sasvim spreče. Ali je ipak američkoj administraciji uspelo – pretpostavlja se diplomatskom intervencijom u Danskoj – tako dugo da odlaže projekat dok to nije obezbedilo Ukrajini važnu prednost u pregovorima s Rusijom o nastavku tranzita gasa.

Ugovor o transportu ruskog gasa preko teritorije Ukrajine ističe 31. decembra ove godine. Bez novog ugovora Gasprom ne može izvršiti svoje obaveze prema zapadnoevropskim kupcima. Zato je ruski koncern sve učinio da do kraja godine s Severnim tokom 2 obezbedi alternativni pravac. U tome Gasprom nije uspeo.

U danskoj ekonomskoj zoni treba da se postavi još 147 kilometara cevi i to dvostruke, dakle ukupno gotovo 300 kilometara. Pri brzini postavljanja cevi od tri kilometra na dan, biće Gaspromu potrebno još oko 100 dana da gasovod završi. Tome treba dodati vreme za nužno testiranje sistema“, izračunao je Velt.

„Tako Kijev u pregovorima s Rusima može da dobije bolje uslove što se tiče roka na koji se ugovor potpisuje i visine takse na tranzit. Time je postignut sekundarni cilj američke vlade: Stabilizacija Ukrajine“, zaključuje Velt.

List se poziva na nalaze, kako kaže, nezavisne komisije eksperata i tvrdi da je zavisnost ukrajinskog budžeta od tranzita ruskog gasa manja od zavisnosti ruskog budžeta, ne od prihoda od gasa koji izvozi preko Ukrajine, nego od ukupnih prihoda od izvoza svih energenata.

„Ukoliko se uporedi značaj državnih prihoda od tranzita gasa za Ukrajinu (4%), sa ruskim državnim prihodima od izvoza energenata (40% federalni, 20% ukupni državni), može se uočiti asimetrija”, piše Velt.

„Izostanak novog ugovora za Ukrajinu bi značio manju štetu nego za Rusiju“, tvrdi Velt i priznaje da potražnja za gasom u Evropi raste zbog napuštanja atomske energije i uglja, a evropska proizvodnja gasa pada, naročito holandska.

Ali se zavisnosti od Rusije ne treba bojati jer su mnoge evropske luke opremljene za prijem tečnog gasa (LNG), a preko Roterdama taj gas stiže i na nemačko tržište.

„Alternativa sa LNG ograničava cenovni manevarski prostor glavnog evropskog liferanta Rusije”, tvrdi Velt i pored činjenice da je LNG skuplji od prirodnog gasa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com