Djordje Djukić: Pregovori, otpis i reprogram – neizbežni

Pregovarački sto i otpis dela duga su neizbežni kako bi se došlo do skladnog rešenja, ukoliko se želi ostnak Grčke u evro-zoni, ukoliko se taj ostanak ne želi, onda je neizbežna opcija vraćanja na nacionalnu valutu, komentariše za Ekonomske vesti dr Djordje Djukić naš vodeći stručnjak za monetarna pitanja.

On smatra da bi ova druga opcija dala ideju i mnogim drugima da ozbiljno počnu da razmišljaju o takvoj relaciji.

“Mislim da će obe strane morati da se vrate za pregovarački sto. Ono što je neumitno ekonomski i ono što se znalo i pre ovog referenduma, to je da faktički kreditori jedan deo duga moraju otpisati Grčkoj“ , kaže dr Djordje Djukić .

„Mislim da je to izlaz ovog trenutka i reprogramiranje najvećeg dela duga, da bi grčka ekonomija, kad izadje iz ove recesije, mogla dug uredno da servisira. Trenutno su kamatne stope 3 odsto na ovo što je servisirala Grčka, i ja želim da istaknem da je to mnogo ako se zna da recesija faktički traje pet godina“, kaže profesor Djukić i objašnjava: „Čim imate recesiju, a veću kamatnu stopu od rasta BDP-a, to zakonomerno vodi zemlju u ono što se zove bankrot“

On podseća da je 180% učešća javnog duga u društvenom proizvodu, kako je trenutno u Grčkoj, odavno bilo neodrživo.

„Druga je sad dimenzija zašto je došlo do toga, zašto evropske institucije nisu pravovremeno reagovale i kontrolisale probijanje Mastrihtskih kriterijuma“, dodaje on.

Ukoliko se ne želi ostanak Grčke u evro-zoni, kaže dr Djukić, onda je scenario o kome se odavno priča, koji nimalo nije jednostavan i koji će potrajati, povratak na nacionalnu valutu – drahmu.

„To se ne može desiti odmah preko noći. Ali, jednostavno to je kao opcija isto tako moguće. Mnogo je istina teže za Grčku“, kaže dr Djukić i podseća da je ključna stvar zbog koje je faktički Grčka ušla u probleme, to što je ušla u evrozonu, a da praktično po stepenu produktivnosti i konkrentnosti nije bila zrela za to.

„Stanovništvo, privreda, svi su se zaduživali zato što su kamatne stope bile ekstremno niske. Sada dolazi bič, ja tako to zovem, ekonomski bič zdrave valute koja kaže da li je nekome mesto u nekom klubu i da li je taj koji ga je primao u neki klub napravio grešku. De facto, po mom mišljenju, odavno je bilo jasno da je evro politički projekat i da sa aspekta monetarne teorije, odnosno ekonomije, da je to neodrživo ukoliko nema čvrste fiskalne i političke unije. Pri čemu, normalno, politički cilj je jedno, a, kao što vidite, ekonomija govori svojim jezikom, naročito finansije, ona vrlo brzo to vrati kao bumerang projektantu koji nije mogao osnovnu stvar da sagleda, a to je da: uparivanje zemalja sa najrazličitijim stanjima javnih finansija, produktivnosti, konkurentnosti, navika poslovnih, stepena korupcije kroz plašt jedne valute je mera koja može da podstakne one koji su na periferiji da dostignu one koji su jezgro monetarne unije, ali kao što znate to se nije dogodilo“, objašnjava dr Djukić.

On tvrdi da je ovo što se desilo za njega kao ekonomistu bio sasvim prirodni ishod.

„Znate, ja sam samo čekao trenutak kada će se pokazati to što se zove nedisciplina u javnim finansijama, nemogućnost da se postigne produktivnost rada u zemljama koje su prihvatile evro u odnosu na jezgro zemalja članica evrozone. Tu mislim pre svega na Grčku, Portugaliju, Španiju. Jednostavno ne možete monetarnom alatkom rešavati fundamentalne debalanse u samoj ekonomiji. Monetarnom alatkom, u ovom slučaju čvrstom valutom, vi možete nastojati da disciplinujete članice, što je inače bilo očekivanje, pod uslovom da su se drastično, u to vreme pre krize, poštovali Mastrihtski kriterijumi. Međutim, vi znate da ni neke razvijene zemlje, poput Francuske, nisu poštovale Mastriht. Tim pre ga nisu poštovale ni zemlje koje su na periferiji, kako se to kaže“ , dodaje profesor Djukić.

Tome što je Grčka probila Mastrihtske kriterijume kumovale su, kaže on, i Evropska centralna banka i drugi kreditori.

„Oni su grčke obveznice, pre izbijanja krize, ocenjivali sa AAA. Znalo se da to ne može imati tretman najvišeg rejtinga, bar u usko profesionalnim krugovima kojim ja pripadam. Ali, kao što vidite, jednostavno kada dođe do implozije onda naknadna pamet ne pomaže, onda se jednostavno dešava što se dešava. Ja hoću samo da vam navedem primer jedan iz bankarske industrije grčke. Potpopljena je banka koja se striktno bavila decenijama kreditiranjem agrara, ne zato što je uprava te banke loše plasirala u sektoru agrara, nego baš zato što je držala u posedu veliki broj državnih obveznica – grčke države molim vas. U jednom trenutku te obveznice postale bezvredne i banka nije imala dovoljno kapitala i propala je, znači reč je o banci koja je poslovala čitav vek“, kaže dr Djukić.