Dr Djordje Djukić: Ovo su znaci koji najavljuju novu ekonomsku krizu

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Djordje Djukić danas je predstavio svoju novu knjigu „Svetska finansijska kriza – deset godina posle“. Naslov je intrigantan, ne samo zbog onog što je bilo, nego još više zbog onoga što se, doduše još neodlučno, najavljuje: globalna recesija!

Neki dan je ministar finansija Rusije Anton Siluanov, kao prvi visoki funkcioner jedne velike države ocenio da su rizici globalne recesije – visoki.

Profesor Djukić kaže da ekonomska nauka ne poznaje pojam velike recesije, a on će, kaže, navesti nekoliko ekonomskih parametara čime će najbolje iskazati svoj sud o tome koliko je veliki rizik od nove svetske ekonomske krize.

„Stalno se održava jako mala razlika izmedju prinosa na dugoročne američke obveznice i trezorske zapise odnosno kratkoročne hartije od vrednosti. Prema februarskim podacima, prinos na desetogodišnje američke obveznice je 2,55%, a na trezorske zapise odnosno kratkoročne hartije od vrednosti s dospećem do 1 godine prinos je 2,43%. Postoji i dodatni argument: prinos na 30-godišnje obveznice je 2,96%. Ovi pokazatelji su jedan od argumenata, koji govore o percepciji tržišta na dugi rok i postojanju strahova od budućeg razvoja dogadjaja“, kaže dr Djukić za Ekonomske Vesti.

On upozorava da postoji još jedan merljiv ekonomski pokazatelj.

„Nakon 2009. godine po prvi put je 2018. zabeležen enormni otkup sopstvenih akcija od strane velikih kompanija na američkoj, ali i drugim svetskim berzama. Rastuću količinu keša kompanije ne koriste za investiranje jer se pitaju zašto bi ulazile u rizik kad je mogu da spreče dalji pad svojih akcija njihovim otkupom, pa sačekaju da vide koji će dalji scenario biti“, objašnjava Djukić.

On smatra da će buduća kretanja na globalnom nivou najvećim delom zavisiti od reakcija Američkih federalnih rezervi i podseća da ove godine daljeg povećanja kamate Američkih federalnih rezervi neće biti „a sve je manje verovatno da će do daljeg povećanja te kamate doći i u prvom kvartalu 2020. godine”.

„Zatim, američki predsednik Donald Tramp stalno kritikuje Fed. On u stvari očekuje proekspanzivnu monetarnu politiku. Ja neću da kažem da je nezavisnost Fed dovedena u pitanje, ali politekonomski faktori ne mogu biti irelevantni. Presija administracije postoji ali Pauel i tim odbora Feda svesni su višestrukih efekata poteza Feda na ukupnu svetsku privredu“, kaže Djukić i upozorava da bi, za slučaj da Fed počne da povećava kamate, naročito bile pogodjene zemlje u tržišnom usponu koje su se prekomerno zadužile.

Djukić upozorava i na veoma visoke rizike u evro-zoni. Italija, koja je već u tehničkoj recesiji, plaća mnogo veću premiju rizika na kredite za pokriće deficita nego što ih je svojevremeno plaćala Španija i opet se pokazuje da privreda evro-zone ne može dugoročno opstati u ovom obliku jer predstavlja spoj nespojivog.

„Zemlje PIGS su kroz oštre mere štednje već platile visoku cenu za nemačku supremaciju. Nemačka im je nametnula evro, a oni su ga prihvatili i ušli u krug gde im nije mesto. Tako da evro-zona na srednji i duži rok u ovakvom obliku nije održiva”, uveren je Djukić.

Kao prvi uzrok visokog rizika od recesije, ruski ministar finansija Siluanov je naveo činjenicu da proekspanzivna monetarna i kreditna politika centralnih banaka više ne daje rezultate i ne proizvodi privredni rast.

Zato more para diže cene kuća i stanova do rekordnih nivoa, a nemačko stanovništvo, na primer, poseduje više zlata od Federalnih rezervi Amerike?

„To su negativni efekti niskih kamatnih stopa. Niskim i negativnim kamatnim stopama kažnjavaju se štediše, a to na duži rok ne može proći nekažnjeno. Tu vidimo racionalno ponašanje gradjana. Platiće se visoka cena zato što se kažnjavaju štediše. Štednja preko godinu dana je vredan resurs za nacionalnu ekonomiju, naročito u onim zemljama koje su kuburile sa štednjom. Zbog kažnjavanja štediša svedoci smo naduvavanja tržišta nekretnina, a čemu to na kraju vodi pokazao nam je svojevremeno primer Španije“, kaže Djukić.

Primedbu da Japan decenijama živi s niskim kamatama, po čemu se slična pojava već naziva „japanizacija“, doktor Djukić odlučno odbacuje – radi se o potpuno drugačijoj strukturi, kaže on, koja ne trpi poredjenja.

Na pitanje postoji li država na svetu koja nikad nije imala ekonomsku krizu, je li to, recimo, Švajcarska, dr Djukić kaže da je Švajcarska specifičan slučaj, nema države koja u svojoj istoriji nije osetila krizu, ali ima država koje su zahvaljujući kvalitetnoj  državnoj birokratiji teret krize uspešno izdržale. Takav je primer, kad je poslednja svetska kriza u pitanju, recimo, Poljska.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com