Oni hoće više migranata, mi hoćemo manje
Izbeglice koje su u Nemačku stigle 2015. i 2016. godine mogle bi da odvedu Nemačku na ponovljene parlamentarne izbore, a stav prema njima već je posredno uticao na rezultat septembarskog izjašnjavanja Nemaca.
Te izbeglice, prema nemačkim propisima, dve godine nisu imale pravo na spajanje porodice. Marta 2018. godine ta zabrana za njih ističe, ali bi bavarska politička stranka CSU politički uzdrmanog šefa Horsta Zeehofera, inače najveći gubitnik na septembarskim parlamentarnim izborima, taj rok htela da produži i posle 2018. Manje-više neočekivano, stavu CSU priključila se Liberalna partija Nemačke Kristijana Lindnera, koja se opet protivi ograničavanju prijema stručne radne snage u Nemačku.
Zeleni su kategorični protiv produženja roka zabrane spajanja porodica, jer smatraju da bi takva odluka bila neljudska. Oni su u noći izmedju subote i nedelje izneli kompromisni predlog: da se ukupan broj novoprimljenih izbeglica ograniči na 200.000 godišnje, a da se spajanje porodica dozvoli. Njihov najglasniji predstavnik Jirgen Tritin je za Bild am Zontag izjavio da je njegova stranka s kompromisima dogurala do tačke izdržljivosti.
Predstavnici CSU smatraju da je predmet spora jednostavan: “Oni hoće više migracija, mi hoćemo manje. Tako je to jednostavno“, rekao je jedan član CSU za nemačke medije.
CSU nemačke medije uverava da im bavarski birači ne bi zamerili, ukoliko bi Nemačka morala ponovo na izbore, zbog tvrdog stava CSU o spajanju porodica izbeglica.
Bar koliko su upoznati nemački mediji, pregovarači nemaju tačan uvid u to koliko bi novih migranata Nemačkoj donelo spajanje porodica izbeglica stiglih 2015. i 2016. godine. Jedna studija govori o 60.000, CSU strahuje da bi ih bilo i do 200.000.
