Ima li alternative Južnom toku?

Ovog trenutka Rusija obezbedjuje 30 odsto potreba Evrope za gasom ili godišnje 160 milijardi kubika. Ima li za dogledno vreme alternative ruskom gasu?

TURSKA KAO UKRAJINA: Čim je Rusija objavila mogućnost gradnje gasovoda preko teritorije Turske do grčke granice, kao alternative Južnom toku na koju bi mogle da se zakače zainteresovae južnoevropske zemlje, analitičari su počeli da se spore oko njegove smislenosti, isplativosti i bezbednosti. Da se ne zaboravi da je taj gasovod namenjen južnoevropskim zemljama u koje Madjarska, Austrija, Slovenija, ne spadaju.

Rusija je već utrošila 4,66 milijardi dolara za izgradnju Južnog toka, od koga je sada zbog opstrukcije EU odustala, i gradnja ovog gasovoda prema Turskoj, kroz Tursku do grčke granice spasila bi ovu investiciju smatra ruski energetski analitičar Aleksej Kokin. Tako da taj novac ne bi bio bačen. Sa tim se ne slaže Valerij Nestorov analitičar Sberbank Investment Research. On misli da već investirani novac treba prežaliti i savetuje da se gasovod preko Turske ne gradi. Zašto? Iako je Turska, posle Nemačke, najveći kupac ruskog gasa, Nestorov procenjuje da njene potrebe za plavim gorivo neće značajnije rasti da bi tu investiciju opravdale. A Turska, tvrdi on, ne bi bila mnogo manje rizična tranzitna zemlja od Ukrajine. „Kako se to već često pokazalo“, tvrdi Nestorov. Najavljeni gasovod ka Turskoj imao bi kapacitet koliki i navodno upokojeni Južni tok – 63 milijarde kubika. Turska je od Rusije već postojećim gasovodom 2013. godine kupila 26,9 milijardi kubnih metara gasa, a u ponedeljak je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da će Rusija “na molbu turskih prijatelja“ te isporuke u najskorije vreme povećati za još 3 milijarde kubika.

NABUKO: Koliko juče, zbog visokih troškova i manjka raspoloživog gasa, upokojenog Nabuka setio se sredinom ove godine iznenada Iran i preložio da se ideja o tom gasovodu oživi. Sa iranskim gasom bio bi rešen problem punjenja tog gasovoda, ali put do njegove realizacije politički je vrlo trnovit – Iran tek treba da se oslobodi zapadnih sankcija. Sem toga Teheran za Moskvu veže vrlo bliska poslovna saradnja, pa analitičari ne ocenjuju malim izglede Rusije da ubedi Iran da svoj gas u Evropi prodaje najmanje po ceni Gaspromovog gasa. Sve u svemu, oživljavanje Nabuka, koji je računao i na azerbejdžanski gas, analitičarima ne izgleda verovatno.

TANAP i TAP: Južni gasni koridor spominjao je tokom svog boravka u Beogradu nemački ministar privrede Sigmar Gabrijel lakonskim savetom: Može Južni tok, ali sa azerbejdžanskim gasom. Savet je lakonski i prihvaćen. To rešenje je tokom posete Azerbejdžanu podržao u bivši srbijanski predsednik Boris Tadić. Istina je da je 1.septembra u Bakuu počela gradnja gasovoda „Južni gasni koridor“ kojim bi azerbejdžanski gas išao u Gruziju, a zatim već postojećom infrastrukturom u Tursku. U proleće sledeće godine, trebalo je takodje u Turskoj da počne gradnja Transanadolskog gasovoda (TANAP) kojim je trebalo da se azerbejdžaski gas dostavlja Bugarskoj navodnom grobaru Južnog toka. Odatle bi gas iz azerbejdžanskog nalazišta Šah Deniz do Grčke, Albanije i Italije išao jadranskim ogrankom poznatijim kao TAP. Rok za okončanje turskog dela ovog gasovoda već je u startu produžen za dve godine sa 2018. na 2020. godinu, a početak isporuka Evropi pomeren je i pre nego što je počela izgradnja jadranskog ogranka gasovoda na 2020.godnu i smatra se da odlaganja mora biti još kao i korekcija cene koja se zasad kreće oko 50 milijardi dolara. I ruski analitičari se slažu da bi azerbejdžanski gas mogao da bude konkurencija ruskom na evropskom tržištu, ali tek za najmanje šest godina, ali da ruski gas u potpunosti zameni Šah Deniz nije kadar. Jer, iako su dokazane rezerve tog nalazišta mnogo, mnogo veće, za prvo vreme se iz tog nalazišta može dobijati samo oko 9 mlijardi kubika uz plan da se ta količina poveća u neko dogledno vreme na 10,4 milijarde kubika. Prema 160 milijardi koliko Evropi godišnje isporučuje Gasprom to je tek nekoliko procenata.

IZRAEL I KIPAR: Izrael se takodje nudi da obezbedi ako ne zamenu ono smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa. Gas bi išao iz nalazišta u sredozemnomorskom priobalju(Tamar i Leviatan) preko Kipra i Grčke do Italije. Ali da se otvore nalazišta, obezbedi infarstruktura i izgradi gasovod trebaće, ocenjuju analitičari, najmanje 10 godina. Izgradnja ovog gasovoda bila bi jevtinija ukoliko bi išao preko Egipta i Turske, ali Egipat je politički nestabilan, a Turka baš i nije prijateljski raspoložena prema Izraelu. Aleksej Grivač iz Fonda nacionalne energetske sigurnosti Ruske Federacije tvrdi da se ne radi o lakim nalazištima svetske klase. “Kipar ima rezerve od oko 100 milijardi kubika, od čega se izvući može oko polovine. Resursna baza Izraela manja je od resursne baze Šah Deniz u Azerbejdžanu. Deniz će u najboljim godinama davati 25 milijardi godišnje, od čega u Evropu može biti poslano oko 10 miliardi kubika. Izrael može da dobije 20 milijardi kubika godišnje, koliko mu ostaje za Evropu pošto pokrije potrebe sopstvenog tržišta-veliko je pitanje. U najboljem slučaju -10 milijardi kubika“, kaže Grivač. Analitičari sumnjaju da bi ovo izraelsko rešenje koštalo samo 15 milijardi dolara kako se tvrdi.

Dakle, ima li prave alternative Južnom toku?

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com