Ima li spasa za Grčku?

Ministri finansija 19 članica evrozone u ponedeljak popodne su se okupili na vanrednom sastanku na kojem će razgovarati o nastavku finansijske pomoći Grčkoj i eventualnom smanjenju dužničkog tereta toj zemlji.

Međunarodni monetarni fond smatra da bi Grčkoj trebalo olakšati dužnički teret i ograničiti godišnje troškove za servisiranje duga na najviše 15 odsto BDP-a kako bi se zemlji omogućio ekonomski rast. S druge strane, Nemačka smatra da zasad u to ne treba dirati s obzirom da ne mora servisirati svoj dug sve do 2022. kada ističe 10-godišnje odlaganje plaćanja duga.

Prošle godine dogovoren je novi program pomoći Grčkoj, treći od  2010. godine, koji predviđa nove zajmove u visini do 86 milijardi evra do 2018. godine, a Grčka bi zauzvrat trebala sprovesti fiskalne reforme i reformu penzionog sistema koje bi donele uštede od 5,4 milijarde evra. Do sada je Grčka dobila 26 od 86 obećanih milijardi evra. Za sledeću tranšu od 5,4 milijarde evra potrebno je postići saglasnost o dosadašnjem sprovođenju preuzetih obaveza.

Među grčkim kreditorima postoji velika razlika u pristupu. Međunarodni monetarni fond smatra da je cilj da Grčka 2018. godine ostvari primarni suficit od 3,5 posto BDP-a postavljen nerealno i zato traži od Grčke nove mere štednje, što grčka vlada nikako ne želi. Zauzvrat, MMF se zauzima za to da se počne pregovorati o olakšanju dužničkog tereta Grčke, što Atina traži.

Grčki parlament tesnom većinom podržao je u noći s nedjelje na ponedjeljak vladin predlog reforme penzijskog sistema u sklopu mera koje Grčkoj propisuju kreditori, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.

Kada se govori o olakšanju dužničkog tereta svi se slažu da nema ni govora o otpisu dela duga nego o drugim mogućnostima, poput dužih rokova otplate i nižih kamata na dug.

Prema poslednjim podacima Evrostata, grčki dug je prošle godine iznosio 311,4 milijarde evra, što je 178,9 posto BDP-a. Prema ekononomskim prognozama Evropske komisije, dug bi se u ovoj godini trebao povećati na 182,8 posto, a 2017. godine predviđa se blagi pad na 178,8, posto BDP-a.