Izbeglička kriza: Evropa na ničijoj zemlji
Ekonomskom krizom oslabljena Evropa pala je na još jednom koraku. Talas izbeglica sa Bliskog istoka, koji beže od bezumnog nasilja za koji je delom odgovorna i Evropa, na svetlo je izvukao stravičnu neorganizovanost pre svih Evropske unije, ali i ostatka Starog kontinenta.
Ni krive, ni dužne, izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka našle su se na ničijoj zemlji. Ničijoj zemlji odgovornosti, stiče se utisak.
Mađarska, tačka ulaska u srce Evropske unije, zatvorila je svoje granice prema Srbiji, svojevrsnom tranzitnom centru izbeglica. Svi koji budu ilegalno prešli mađarsku granicu, bolje reći bodljikavu žicu, biće krivično gonjeni. A novina je i da će svi koji uđu u Mađarsku iz Srbije biti odbijeni ukoliko zatraže azil jer Mađarska od danas Srbiju smatra „bezbednom zemljom“. Oni koji se budu žalili na takvu odluku proces će morati da dočekaju na ničijoj zemlji između dve države.
Alternativna ruta za izbeglice sada je Hrvatska. Tamo novi problemi. Hrvati ne izgledaju spremni za talas izbeglica koji ide ka njima, a izbeglicama, prenose hrvatski mediji, prete i mine iz sukoba devedesetih godina.
Austrija je pojačala kontrolu na jugo-istočnim granicama, a zajedno sa Nemačkom je zatražila sazivanje kriznog samita Evropske unije o izbegličkoj krizi.
Loše vesti kada je izbeglička kriza u pitanju stižu i iz Turske, u kojoj je spas od bliskoistočnih sukoba pronašlo dva miliona izbeglica. Postavljene su barikade kod Edirne, pograničnog grada, kako bi se sprečio odlazak izbeglica u Evropsku uniju. U tom gradu „zarobljeno“ je nekoliko stotina izbeglica.
