Kako Berbok kaže : Posle ruske, pada i kineska politika Angele Merkel

Sem SAD, novu strategiju prema Kini sprema i Nemačka čiji političari se oko Kine spore kao nikad : transformacija Kine od glavnog trgovinskog partnera, s navodno ogromnim ucenjivačkim potencijalom, u sistemskog rivala,  ne ide glatko.

Mediji na nemačkom jeziku ocenjuju da nemački kancelar Olaf Šolc pruža pasivni otpor snažnom pritisku zeleno – žutih koalicionih partnera da Nemačka posle ruske, raskine i sa kineskom politikom bivše kancelarke Angele Merkel, koja je Kinu učinila glavnim trgovinskim partnerom Nemačke, a kinesko tržište ključnim za nemačku industriju, pre svega automobilsku.

Verovatno nije slučajno da je nemačka ministarka Analene Berbok dala oštar  intervju za  Suddeutsche Zeitung u isto vreme kad je u Vašingtonu objavljena Strategija nacionalne sigurnosti Bajdenove administracije u kojoj je Kina ključni američki geopolitički izazov, a nemačka ambasadorka u SAD Emili Haber, ne baš diplomatski, obelodanila da je na sastanku s američkim kongresmenima i drugim ambasadorima dogovarala zajedničku politiku prema Tajvanu.

Ključni političari stranke Zelenih i Liberalne partije zahtevaju da se stavi tačka na „naivnost u nemačko -kineskim odnosima“.

A Analene Berbok, već prepoznatljiva po svojoj jastreb-retorici, u pomenutom intervjuu poziva da Nemačka izvuče pouku iz (pogrešne?) politike prema Rusiji i ne „učini se više egzistencijalno zavisnom ni od jedne zemlje koja ne deli naše vrednosti“.

Ona Kinu optužuje da se izolovala od sveta, da preti vojnom intervencijom na Tajvanu i da pokušava da umesto medjunarodnih normi nametne sopstvena pravila.

Berbok traži da se u Aziji otvore tržišta alternativna kineskom, izvrši diversifikacija i uspostavi krizni menadžment.

U koalicionom sporazumu  nemačke Ampel koalicije drastična promena u nemačkoj politici prema Kini već je najavljena definisanjem dosadašnjeg partnera Kine kao „sistemskog rivala“ i odlukom da planirani Investicioni sporazum Evropske unije s Kinom ne sme biti ratifikovan.

Mediji su se zdušno pridružili ovom zovu za radikalnom promenom i diskontinuitetom s politikom toliko voljene nemačke kancelarke Angele Merkel, koja se optužuje da je bila oduševljena Kinom i za 16 godina na vlasti 13 puta boravila u toj zemlji i učinila Nemačku tako povezanom s Kinom, kako povezana nije nijedna druga zemlja.

I aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc unisono se optužuje da ometa donošenje dogovorene nove  nemačke strategije prema Kini. „Ćuti i iza kulisa usporava svoje ministre“, ocenjuje Noje ciriše cajtung.

Kako bilo da bilo, ističe se da su nemačke firme tokom prve polovine ove godine investirale u Kinu rekordnih 10 milijardi evra, a nemački uvoz iz Kine porastao je, u odnosu na isti period prošle godine, za 50 odsto.

Nemački javni servis objavio je film posvećen značaju Tajvana. U tom se filmu ističe da zapadna strategija „promeniti trgovinom“ ne samo da u odnosima s Kinom nije uspela nego je Kina tu strategiju okrenula u svoju korist.

Zato je sada dalje napredovanje Kine ka statusu sile, koja odredjuje pravila, potrebno usporiti, a zavisnost kineske ekonomije od proizvodnje čipova na Tajvanu sredstvo je tog usporavanja koje se ne sme ispustiti uz ruku!