Komšijska posla : Hrvatski mediji više vole vesti iz Beograda nego Kuala Lumpura

Milošću Telekoma Srbija i, slutim, za ljubav hrvatske nacionalne manjine i srpskih izbeglica iz Hrvatske, imam pet -šest kanala Hrvatske televizije, HRT 1,2,3,4…a i sama sam u jednom konfliktnom trenutku pretila : nemoj da ste mi ukinuli HRT.A nisam u Srbiji ni nacionalna manjina, ni izbeglica.

I u nedelju na nekom od tih HRTova nabasam na intervju Romana Bolkovića s liderom Domovinskog pokreta Ivanom Penavom.

Nabasam baš u trenutku kad oni jadikuju što na nekim televizijama u Hrvatskoj ima više vesti iz Beograda nego iz Beča ili Budimpešte.Ima više vesti iz Beograda nego 70-tih i 80-tih godina.

Naime,kaže Bolković, mediji su slobodni,kapital je slobodan,a kad je u medije u Hrvatskoj ušao vlasnik iz Beograda rečeno je,sve je u redu, on je američki čovek.

I sad, imamo vesti o nekom teniskom terenu na Dorćolu, i ne bih ja bio protiv vesti iz Beograda,kad bismo isto toliko vesti imali iz Beča,Budimpešte i,tu je Bolković poentirao, iz Kuala Lumpura!

Ali nemamo,recimo, iz Bratislave ništa,složio se Penava, i čudio se što se na hrvatskim
televizijama ne insistira na nemačkom mentalitetu kao nečem pozitivnom.

I ja sam za taj germanski element,ali me niko ne sluša, sad se s Penavom složio Bolković.

Umesto germanskog elementa, poplava vesti iz Beograda.Čak i u sportu, odmah se gleda kako reaguje region…Koga briga, rekao je Bolković.

Ja se s Bolkovićem i Penavom slažem : opsednutost hrvatskih medija i političara Srbijom i Beogradom,koju je davno primetio Miroslav Krleža, ponekad je smehotresna,a češće je naporna.Nama u Beogradu.Mutno medijsko igranje na jugonostalgiju je nešto drugo i otužno.

Ali,kako ono glasi čuvena rečenica iz Šekspirovog Magbeta : Ne može biti da nije bilo,ono što je bilo.Mislim, brak od 70-tak godina.

A zatim, i jezik je čudo.Ja bih volela da znam, koliko hrvatskih glumaca igra u televizijskim serijama i igranim filmovima snimljenim na nemačkom jeziku ,recimo, u Austriji.A koliko ih igra u Beogradu.

Sa koliko pozorišta u Budimpešti saradjuju zagrebačka pozorišta,a sa koliko beogradskih pozorišta saradjuju.

Knjige napisane na hrvatskom jeziku da li bolju prodju imaju na madjarskom ili na tržištu Srbije…

Estradu ne smem ni da spominjem. Imaju li Nemci Aleksandru Prijović?

A Kuala Lumpur – kojim se povodom u ovoj priči našao, e na to pitanje, iz Beograda gledajući, odgovora nemam.