Migracije : Na Srbiju povika, a migrantski pritisak tek preti iz Ukrajine

Iz Brisela je Srbiji protekle nedelje upućena ozbiljna pretnja jer, navodno, bezvizni režim koji je kao „hvala“ uvela stanovnicima država koje nisu priznale Kosovo preti da migrantima potopi Evropsku uniju.

Naročito se žali Austrija, najodlučnije promenu viznog ponašanja od Srbije zahteva Nemačka, a kao migranti  koje u Evropsku uniju propušta Srbija posebno se navode Indijci, Tunižani i državljani Burundija, koji u Srbiju ulaze legalno bez viza.

Austrija, čiji predstavnici imaju u poslednje vreme intenzivnu komunikaciju s Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, tvrdi da su od 58 000 dosad podnetih zahteva za azil u toj zemlji jednu četvrtinu podneli Indijci i Tunižani, a istraživači u Nemačkoj tvrde da su od  155 000 zahteva za azil u toj zemlji 10 od svakih 11 podneli Ukrajinci!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od pomenutih nacija, od januara do avgusta ove godine registrovan je značajniji priliv u Srbiju Indijaca – 27 587, što je povećanje od tek 3,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tunižani i Burundijci nisu registrovani iako RZS beleži prilive na nivou 638 gostiju sa Islanda, 663 gosta iz Irana ili 696 gostiju sa Novog Zelanda – za period januar – avgust 2022.

Po podacima  Organizacije UN za migracije na celom Zapadnom Balkanu je do kraja avgusta ove godine registrovano 100 000 izbeglica.

Ali, nije da Srbija nema problema s ilegalnom, dakle neregistrovanom, migracijom : od početka avgusta pa do 14.oktobra u 12 akcija policije pronadjeno je 1580 ilegalnih migranata. Zanimljivo da se u nekoliko slučajeva radilo o velikim grupama od 135, 585, 293 ili 314 ljudi!

Ipak, ilegalni migranti u Srbiju, uglavnom, stižu preko država članica Evropske unije Bugarske i Grčke , pa nije jasno zašto se problem tamo ne rešava!

Prema analizi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, medjutim, Nemačka bi do kraja ove godine mogla po broju imigranata da doživi reprizu 2015.godine, ali ne zahvaljujući Indijcima i Tunižanima nego, po oceni te Organizacije,  od ujedinjenja dve Nemačke nevidjenom migrantskom talasu iz Ukrajine.

Uz to, kao potencijalni izvor migracionih pritisaka sluti se eventualna sveobuhvatnija mobilizacija u Rusiji i ako se članice EU usaglase oko liberalnijeg odnosa prema očekivanim dezerterima iz Rusije, čemu se odlučno protive Poljska i baltičke države.

Nemačka služba za statistiku se pohvalila da je zahvaljujući prilivu  Ukrajinaca ove godine broj njenih stanovnika prvi put prešao 84 miliona :30.juna bilo ih je ukupno 84 079 800.

Poslednjeg dana 2021.godine, u Nemačkoj je živelo 135 000 osoba sa ukrajinskim državljanstvo, a od februara do avgusta ove godine u Nemačku se doselilo za 874 000 više ljudi iz Ukrajine nego što se iz Nemačke u Ukrajinu vratilo – 96% su bili državljani Ukrajine, a simboličnih 0,35 odsto državljani Rusije.

Zaključno s avgustom, Nemačka je sa inostranstvom imala ukupan pozitivan migracioni saldo od 1 121 000 ljudi, a sa Ukrajinom pozitivan migracioni saldo od 874 000 ljudi.

OECD je objavio broj Ukrajinaca koji su se po državama prijavili za privremenu zaštitu : 1,38 milion u Poljskoj, oko milion u Nemačkoj, više od 400 000 u Češkoj, 86 000 u Rumuniji, 29 000 u Madjarskoj…

Imigrantsku vizu za Veliku Britaniju dobilo je 126 000 Ukrajinaca, u Kanadu ih se do sredine septembra uselilo 82 000, a u SAD 51 000.

U odnosu na broj domaćih stanovnika, najviše ukrajinskih izbeglica primile su Češka i Estonija – 40 na svakih 1000 stanovnika, zatim Poljska – 36 na 1000 domaćih stanovnika, Litvanija – 23 na 1000 stanovnika, Letonija – 20 na 1000 stanovnika.

OECD procenjuje  da će troškovi  boravka ukrajinskih izbeglica u evropskim članicama ove Organizacije u 2022.godini iznositi 26,6 milijardi evra.

Preko polovine ove sume pašće na Nemačku i Poljsku, a preko milijardu evra troškovi će iznositi u Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj, Španiji i Rumuniji.

Prosečno po osobi ti će izdaci iznositi 6173 evra, najviši će ti izdaci po osobi biti u Švajcarskoj (13 452), a najniži u Madjarskoj (1730 evra).

Zapad uopšte, a Evropska unija posebno, izbeglice iz Ukrajine dočekali su, za razliku od izbeglica iz  2015.godine, raširenih ruku.

Zvanično se to tumači boljom organizacijom kao tekovinom iskustva iz 2015.godine, ali nikako ne treba zanemariti ni  religijske, kulturne i još delikatnije razlike o kojima nije politički korektno uopšte govoriti.

Na skupovima država članica Evropske unije se ističe i dug koji EU ima prema Ukrajini s obzirom na ulogu koja joj je dodeljena u globalnom obračunu zapada sa Rusijom.

Ipak, već se javljaju i disonantni tonovi. Tako je šef Hrišćansko – demokratske unije Fridrih Merc izazvao političku buru ocenom da neki Ukrajinci situaciju koriste za „socijalni turizam“ :“Mi smo u medjuvremenu svedoci socijalnog turizma tih izbeglica. U Nemačku, nazad u Ukrajinu, opet u Nemačku, nazad u Ukrajinu“.

S obzirom da je u Ukrajini proglašena opšta mobilizacija, muškarcima starim izmedju 18 i 60 godina zabranjen je izlazak iz zemlje, pa su  65 odsto ukrajinskih izbeglica žene, a 37 odsto maloletnici.

Prema nereprezentativnim istraživanjima u Nemačkoj, čak 73 odsto ukrajinskih izbeglica imaju visoko obrazovanje što znači ne samo da je ukrajinska izbeglička populacija obrazovanija od ostalih izbegličkih grupa u toj zemlji nego je obrazovanija od ukupnog ukrajinskog stanovništva – prema podacima iz 2019.godine 34 odsto Ukrajinaca ima visoko obrazovanje!.

Iako ukrajinske izbeglice uživaju u Evropskoj uniji najvišu zaštitu –  u Nemačkoj su za njih nadležne službe za zapošljavanje i umesto Zakona o kandidaturi za azil na njih se primenjuje Zakon o socijalnoj pomoći tkz HARTZ IV, OECD konstatuje da je stopa uključenosti u tržište rada tek od 10 do 15 odsto, zavisno od države. To je posebno čudno, kad se zna za hroničnu nestašicu stručne radne snage, recimo u Nemačkoj.

Evropska unija neumorno ističe da joj je cilj da se što veći broj Ukrajinaca vrati u svoju zemlju, pošto će to biti važan uslov za njenu uspešnu obnovu, ali je prošle nedelje najavljeno da će privilegije koje u EU uživaju ukrajinske izbeglice ostati na snazi do marta 2024.godine.

To znači da se na skoro okončanje rata ne računa, a s protokom vremena šansa za povratak izbeglica smanjuje se.