Niki Lauda odleteo zauvek: Uzrok ne postoji, rekao lekar
Uz Arnolda Švsrcenegera, najpoznatiji živi Austrijanac Andreas Nikolaus Lauda (70), širom sveta poznat kao Niki, okončao je bitku koja je trajala od 1976. godine.
„Uzrok smrti ne postoji. To je bio dug proces do čijeg je kraja pacijent stigao“, izjavio je Valter Krepetko lekar čuvenog vozača Formule 1 i avio-prevoznika.
Niki Lauda je 1. avgusta 1976. godine na trci Formule 1 na Nirburgringu doživeo tešku nesreću s požarom, teška oštećenja bubrega i pluća. Pre toga je 1975. godine za Ferari postao svetski prvak Formule 1. U trku se s crvenom kapom, koja je ubuduće skrivala ožiljke od teških opekotina, vratio posle 42 dana. Još dvaput je postao prvak Formule 1, 1977. godine za Ferari i 1984. godine za Meklaren.
Profesionalni pilot, Lauda je avio-prevozničkim biznisom počeo da se bavi još 1977. godine s dva čarter aviona, da bi 1979. godine prvi put osnovao avio-kompaniju Lauda Air. Tim se poslom bavio s promenljivim uspehom i dovoljno kontroverzi. Još dvaput je osnivao avio-kompaniju, poslednji put je to bio Niki Air koji je uzbudljivo poslovno putešestvije umesto u stečaju završio u većinskom vlasništvu loukostera Rajaner.
U svakom slučaju, Lauda je poslom u vazdušnom saobraćaju ispunio želju svog dede Hansa Laude, svojevremeno predsednika Udruženja industrijalaca Austrije: “Jedan Lauda ne treba da bude na naslovnoj strani Kronen cajtunga nego na stranama ekonomske rubrike lista Di prese“. I bio je.
Posle nesreće 1976. godine, presadjena su mu oba bubrega, a avgusta prošle godine i plućno krilo.
Kako je rečeno, Niki Lauda je, uz Švarcenegera, najpoznatiji živi Austrijanac, pa su Austrijanci podrobno obavešteni o tome da su u njegovom lečenju avgusta prošle godine lekari svetskog renomea upotrebili poslednja dostignuća medicine.
Kad su mu prošle godine na odmoru otkazala pluća, Laudi je plućno krilo obezbedjeno odmah preko „nezavisnog Eurotransplanta u holandskom Lajdenu“, a pošto je ispunio objektivne kriterijume hitnosti te medjunarodne organizacije. Valter Klepetko je tada za austrijske medije rekao da postoje kriterijumi hitnosti koji važe za sve zemlje članice te organizacije.
Doktor, koji je na čelu centra koji se već decenijama bavi presadjivanjem pluća, objasnio je da se kod presadjivanja pluća ne testira podudaranje tkiva kao kod drugih organa.
„Mi sada imamo mogućnosti da organe donatora, koje inače ne bismo upotrebili, tako pripremimo i poboljšamo da se mogu transplantirati”, rekao je Klepetko.
Izgledalo je da sve ide na dobro, dok Lauda u januaru nije dobio grip.
Iza sebe je ostavio iz dva braka četvoro dece.