Ruski račun bi mogla da plati i Evropa

Kontroverzan pad cene nafte i zapadne sankcije izazvale su u Rusiji dramatične ekonomske posledice, tako da se na izvinjavajuće komentare već pogodjenim gradjanima Rusije i neizbežno takodje pogodjenim Evropljanima osećaju obaveznim i zapadni komentatori. Prenosimo komentar Rajnharda Vezera iz uticajnog nemačkog lista Frankfuret algemajne cajtung:

Još u Rusiji važi parola koju je lansirao Putin da će sankcije Zapada zemlju učiniti samo jačom. Ali bez pominjanja slova S, ruska centralna banka je pored pada cene nafte navela i sankcije kao glavni uzrok pada rublje. One, dakle, deluju – ali to nije razlog za radost.

S jedne strane, običnim ljudima u Rusiji je već dovoljno teško: njima se ne može želeti loše, bez obzira, koliko da oni odobravaju delovanje svog predsednika. S druge strane, ekonomski slom Rusije nije u interesu Zapada jer iz toga mogu nastati nesagledivi potresi. Najbolje za sve u Evropi bila bi jaka i stabilna Rusija, koja svoje – neizbežne – konflikte interesa sa susedima rešava na civilizovan način.

Da Putin nije na to spreman, EU je dugo ignorisala dok povodom napada na Ukrajinu više nije mogla diplomatskim floskulama da zabašuruje istinu i morala je da reaguje. Svih 28 članica EU nisu više mogle drugo nego da uvedu sankcije kako bi oslabile Putinov režim. One su troškove aneksije Krima i rata u Ukrajini podigle tako visoko da Moskvu drže podalje bar od ostatka Ukrajine i daljih avantura.

Rusija je ranjiva, jer su moskovski vlastodršci fazu visokih cena nafte iskoristili za samobogaćenje i igrice velike sile umesto da zemlju modernizuju. To će biti skupo za Rusiju, ali će račun kasnije možda platiti i Evropa.