Može li ruska kriza „zaraziti“ ceo svet?

Kontroverzan pad cene nafte i zapadne sankcije izazvale su u Rusiji dramatične ekonomske posledice i nestabilnost finansijske situacije.Koliko sadašnja situacija nalikuje onoj iz 1998. godine i može li, kao azijska kriza 1997. godine, zaraziti i ostale rastuće ekonomije za francuski list Les echos (Vesti) odgovara Patrik Manž, specijalista BNP Paribas Investment Partners-a za rastuće ekonomije:

“Ima sličnosti, mada je situacija drugačija. Kriza 1998. godine je takodje krenula sa padom cene nafte. Ta cena je sa 21 dolar za barel nafte brent pala na manje od 10 dolara…Značajan pad, iako je to daleko od sadašnjeg nivoa cena. I 1998. godine, postojao je pritisak na valute rastućih ekonomija medju kojima je rublja, i to u vreme kad je ruska ekonomija bila manje transparenta nego što je danas. Tada je pad rublje bio mnogo veći. Za nekoliko nedelja dolar je porastao sa 6 na 22 rublje! najzad, bilo je takodje ideja da će FED povećati svoju kamatu. Nalazi se i tu sličnost sa današnjom situacijom kad je FED okončao svoj “quantitative easing” i najavio da će normalizovati svoju monetarnu politiku”.

“Ja ne strahujem mnogo (da će se zaraza kao 1997. godine proširiti prim.aut), mada rizik nula ne postoji. Pre svega jer su rastuće ekonomije mnogo solidnije nego pre 16 godina. Njihove devizne rezerve iznose 8.000 milijardi doara, od čega su, istina, polovina kineske. Ali 1998. godine su imale samo 650 milijardi… Čak i Rusija trenutno bez sumnje raspolaže sa 300 milijardi dolara od čega je 200 milijardi u likvidnim sredstvima državnih fondova… To joj daje nešto više manevarskog prostora.“

„Najzad, mnogo manje valute rastućih ekonomija je vezano za dolar i one mogu malo da puste svoje valute da plivaju, utoliko pre što većina njih profitira od pada cene nafte. To je slučaj sa Turskom, Indijom i Indonezijom, čije valute su malo ugrožene.“

„Uostalom, rastuće ekonomije su mnogo manje zadužene nego ranije i mnogo više u lokalnim valutama, što ih malo više štiti od rasta zelene novčanice. Čak i ako su lokalne firme poslednjih godina investirale u dolarima i tu je rizik malo veći nego za vlade. I na kraju, kamate u rastućim ekonomijama su mnogo niže nego 1998. godine.“