Samit u Džedi : Princ u centru medjunarodne politike
Dvodnevni samit o miru u Ukrajini završen je u saudijskoj Džedi uz mnogo informacija iz neimenovanih diplomatskih izvora od kojih je jedna nesumnjivo sigurna : do juče kontroverzni saudijski prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman katapultirao se u centar pažnje medjunarodne politike i medija.
Pošto je razgnevio Ameriku smanjenjem proizvodnje nafte i sledstveno podizanjem njene cene na svetskom tržištu, a još više namerom da se pridruži BRIKS, saudijski princ je neobičnom kompozicijom mirovnog samita o Ukrajini poručio Vašingtonu da mu je i dalje partner.
Tako je samit, kao pokušaj globalnog Zapada da na stranu svog vidjenja konflikta u Ukrajini pridobije dosad pretežno uzdržani globalni jug, održan bez pozivnice za Rusiju, direktnu učesnicu u tom sukobu.
Na samitu su, prema računici svetskih medija, učestvovali diplomatski i savetnici za nacionalnu bezbednost izmedju 30 i 40 država:SAD, Velike Britanije, Južne Koreje, Australije, Saudijske Arabije, Katara, Jordana, Argentine, Egipta, Čilea, Južnoafričke Republike, nekih članica EU, kao i predstavnici Kijeva, Evropske unije i Ujedinjenih nacija.
Prvobitna zamisao samita bila je da se državama globalnog juga, od kojih su neke odbijale direktnu komunikaciju s Kijevom, prezentuje ukrajinski mirovni plan od 10 tačaka, baziran na zahtevu da Rusija napusti sve teritorije koje su u sastavu Ukrajine bile 1991.godine, ali je DPA izvestio da je Saudijska Arabija sa još nekoliko, inače nenazvanih, država, prezentovala svoj mirovni plan zasnovan na teritorijalnoj celovitosti Ukrajine, prekidu vatre na svim frontovima, početku mirovnih pregovora pod kapom Ujedinjenih nacija i razmeni zarobljenika.
Samit je okončan bez zvaničnog završnog dokumenta.Postignuta je saglasnost, izvestio je italijanski list Corriere della Sera, o poštovanju teritorijalne celovitosti i suvereniteta Ukrajine, kao i Povelje Ujedinjenih nacija. Taj list tvrdi da će se samit šefova država, koje su učestvovale u Džedi, „vrlo verovatno održati do kraja godine“.
Dogovoreno je osnivanje radnih grupa koje će se pozabaviti razradom pitanja globalne prehrambene sigurnosti, nuklearne bezbednosti, uticaja na zivotnu sredinu, humanitarne pomoći, oslobadjanja ratnih zarobljenika i kidnapovane dece.
Francuski list Le Point izvestio je da je u Džedi dogovoreno da se sledeći samit na nivou savetnika održi u još jednoj državi globalnog juga, a Bloomberg izveštava da će to biti Indija i da će se susret odigrati u septembru.
Posebno je na Zapadu istaknuto da su medju učesnicima sve države okupljene u BRICS,sem Rusije, a da nijedna država globalnog juga nije izričito tražila da na sastanku u Nju Delhiju učestvuje Rusija sem što je šef delegacije Brazila ocenio da u mirovnom procesu treba da učestvuje Rusija „u ovom ili onom obliku“.
Od posebnog značaja je činjenica da se pozivu na samit u Džedi odazvala i Kina što se, prema opštoj oceni, ima zahvaliti bliskim vezama Pekinga i Rijada pre nego promeni u stavu Pekinga, koji je ponudio i svoj mirovni plan za rusko-ukrajinski rat.
Rusija je pozitivno ocenila učešće država BRIKS u Džedi, uverena da će one doprineti razumnom gledanju na uslove mirovnih pregovora.
Kako su preneli ruski mediji, pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je da „trenutno nema osnova za mirovni sporazum sa Kijevom,pa se operacije u Ukrajini nastavljaju u bliskoj budućnosti“.
Još konkretniji je bio zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev na svom Telegram kanlu : nema mirovnog sporazuma bez učešća obe strane, uvažavanja istorijskog konteksta i novonastalih realnosti.