Slovenci od BiH traže 700 miliona evra odštete

Bez dodatnog angažovanja kadrova i više novca Pravobranilaštvo BiH neće moći na pravi način odgovoriti po tužbi „Elektrogospodarstva Slovenije“, koja od BiH, odnosno Republike Srpske i njene „Elektroprivrede“ zahteva naknadu štete od najmanje 1,359 milijardi konvertibilnih maraka (oko 700 miliona evra), prenose banjalučke Nezavisne novine.

Ovo se, između ostalog, navodi u informaciji Pravobranilaštva BiH o arbitražnom postupku koji je u toku, a o kojem će poslanici parlamenta BiH raspravljati polovinom iduće nedelje.

Nimalo bezazlen spor u kojem Slovenci preko BiH praktično tuže RS i Termoelektranu Ugljevik mogao bi započeti već polovinom sledeće godine, a do tada bilo bi neophodno napraviti plan odbrane, angažovati međunarodne advokate i platiti ih, prema nekim procenama, najmanje 500.000 evra, za šta, barem zasad, Pravobranilaštvo BiH nema novca.

„Odluka Vlade RS je bila da oni preuzmu sve troškove i nešto su se povukli, a sada smo mi to preuzeli jer nema druge. To su arbitraže koje traže poznavanje međunarodnog privatnog prava i mi već imamo izabrane advokate do odlučivanja u meritumu sa kojima imamo odličnu saradnju i nju ćemo i nastaviti“, rekao je Mlađan Mandić, zamenik pravobranioca BiH, dodajući da je u ovom slučaju saradnja sa „Elektroprivredom RS“ odlična.

Advokate, odnosno advokatsku kancelariju „Zeiler.partners“ iz Beča, putem javnog konkursa izabrala je RiTE Ugljevik, koja je u slučaju tužbe „Elektrogospodarstva Slovenije“ na sebe preuzela sve obaveze u vezi sa ovim postupkom, ali do sada nije platila ništa, pa čak ni avans troškova postupka koje je na kraju platio tužitelj, što je nezabeleženo u ovakvim slučajevima.

Iako se u informaciji nigde ne navodi kolike su šanse BiH (koja je samo formalno-pravno tužena) u ovom slučaju, vidljivo je da će postupak biti komplikovan i težak, ali da se uz maksimalan angažman ta tužba može osporiti.

Podsećanja radi, Slovenija je 1981. godine investirala u izgradnju TE Ugljevik, koja je počela sa radom 1985. godine. Termoelektrana je bila dužna Sloveniji redovno isporučivati proizvedenu električnu energiju u skladu sa visinom uloženih sredstava u njenu izgradnju. Tako je i bilo sve do početka ratnih dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, kada je isporuka prekinuta, dok je u toku ratnih sukoba usled bombardovanja uništena trafo-stanica u Hrvatskoj preko koje je struja i isporučivana u Sloveniju.

Slovenija je potom sa BiH pokušala da postigne dogovor o isporukama struje ili povratu uloženih sredstava, a kada u tome nije uspela, obratila se tužbom u Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova koji deluje pri Svetskoj banci u Vašingtonu, a koji je dogovorio arbitražu dve strana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com