Smešna strana sveta : Prvo kleknite, pa izvolite u Hrvatsku!

U takvim se prilikama uvek setim kako mi je supruga jednog našeg proslavljenog sportiste, posle mnogo godina provedenih po svetu, rekla kako mi ovde u Srbiji sebe mnogo potcenjujemo.

Ipak, sve ostalo vreme se zaboravim, pa verujem da gluposti koje mi ovdašnji, na čelu s prvima medju nama, možemo da smislimo, ne može, bre, niko.

Pa se osvestim kao neki dan na bosansko-hercegovačko – hrvatskoj granici, precizno da bude – sa hrvatske strane.

Evo, prilažem i sliku. Kućice u kojima sedi granična policija imaju prozorčiće koji su u nivou grudi policajcu-policajki, koji unutra sedi, a u nivou pupka gradjanki – gradjaninu pokornom, koji je krenuo da predje, pravo u evropsku Hrvatsku.

Tako, granični policajac-policajka  gradjaninu vidi pupak, a gradjanin policajcu – policajki ni toliko.

E da bi obavili svoj posao stroge kontrole ulaska u šengenski prostor, policajcu-policajki  ne ostaje ništa drugo nego da gradjanku-gradjanina pokornog zamoli da pokorno malo poklekne.

Koliko je to malo, zavisi od visine gradjanina-gradjanke. Uglavnom, klečanja su pošteđena samo najmladja deca.

Htedoh tamo da im prosledim da kod nas u Srbiji novinari pred policijom ne kleče, ali se na vreme setih da nije uvek vreme da budeš mnogo pametan, a posle se i uverih da je baš pametno ne biti uvek pametan…