Šta je Trojka zahtevala od Grčke: Odmah suficit i povećanje stope PDV-a

Evropska komisija se danas odlučila na dosad nezabeležen potez: iz razloga transparentnosti, kako je navela, objavila je na svom sajtu poslednju verziju mera koje je zahtevala od Grčke, a o kojima će Grci odlučivati na referendumu 5. jula. Grčki premijer Aleksis Cipras je svoje sugradjane pozvao da ovom „ucenjivačkom i ultimativnom“ zahtevu Trojke (ECB, EK i MMF) kažu NE.

Ekonomske vesti prenose spisak ovih mera koje su izazvale revolt grčke vlade.

U papiru koji je dat na 10 strana se navodi da Grčka treba da usvoji rebalans budžeta koji bi stupio na snagu 1. jula 2015. godine i srednjoročnu fiskalnu strategiju 2015-2019. Prema tom rebalansu Grčka bi 2015, 2016, 2017. i 2018. godine trebalo da ostvari suficit budžeta od 1 odsto, 2 odsto, 3 odsto i 2018. godine 3,5 odsto. Ovo bi bilo podržano znatnim kreditnim paketom.

Od Grčke se dalje zahteva da usvoji zakon o reformi PDV-a (poreza na dodatu vrednost) koji bi takodje stupio na snagu 1. jula 2015. godine i da obezbedi prihode od tog poreza od 1 odsto BDP-a. Tim zakonom bi stopa PDV-a bila ujednačena na 23 odsto i odnosila bi se i na restorane i ketering, dok bi reducirana stopa PDV-a od 13 odsto važila za osnovne prehrambene proizvode, energiju, hotele, vodu (isključujući otpadne vode), a super reducirana stopa od 6 odsto važila bi za farmaceutske proizvode, knjige, pozorište. Smanjenjem broja izuzetaka povećala bi se poreska osnova, porez na osiguranje bi bio povećan, a umanjenja bi bila ukinuta i za ostrva.

Predvidjeno je da ovo povećanje PDV-a bude ponovo razmotreno krajem 2016. godine i stopa smanjena srazmerno smanjenju izbegavanja poreza i povećanju naplate PDV-a, ali samo uz konsultacije sa instutucijama. Misli se na Evropsku komisiju, Evropsku centralnu banku i Medjunarodni monetarni fond.