Svet je sa vojne i političke prešao na ekonomsku špijunažu

Evropu poslednjih dana trese Bondovski slučaj špijunaže, u koju su uključeni Nemačka obaveštajna služba (BND), američka Nacionalna agencija za sigurnost (NSA) i evropske kompanije. Taj trougao, u kojem za potrebe NSA, BND prikuplja podatke o evropskim kompanijama poput Erbasa, nije ništa novo i samo je nastavak globalizacije ekonomske špijunaže, kaže za portal Ekonomske Vesti profesor doktor Vladimir Prvulović, stručnjak u ovoj oblasti.

„Mi znamo o tome mnogo još kroz obelodanjivanje u Evropskom parlamentu slučaja Ešelon, sa preko 120 satelita koje pet anglosaksonskih zemalja koriste upravo za svrhu ekonomske špijunaže. Takođe i bivše instalacije NATO pakta u Zapadnoj Nemačkoj su preusmerene sa vojnih na ekonomske podatke, i to su sve stvari koje su već poznate. Tako da ovo obelodanjivanje ide u korist interesu da se oko toga digne veća buka i da se ono što je već obelodanjeno, da su lideri zapadnoevropskih zemalja prisluškivani od strane obaveštajnih službi, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, sada proširi i na ekonomsku oblast. Sve ovo ukazuje na to kakvi su odnosi u globalizovanom svetu u toj takozvanoj liberalizovanoj ekonomiji na svetskom tržištu“, ističe Prvulović.

Sam slučaj prikupljanja podataka Erbasa za potrebe NSA, ipak, za Prvulovića predstavlja ozbiljnu stvar.

„Mislim da je to jako ozbiljno, pogotovo kad se zna da je žestoka konkurencija između Erbas kompanije, koja obuhvata četiri najrazvijenije evropske zemlje u avio-industrije, i Boinga iz Sijetla. Oni već dugi niz godina vode bitku za tržište interkontinentalnih aviona sa velikim brojem putnika, gde je Erbas u poslednje vreme prestigao Boing, jer je sa svojim avionima pružio nešto što je novina u avio-saobraćaju. Dakle, žestoka borba za tržište, za osvajanje prostora na tom nebu velikih vazduhoplova i zbog toga svaki od takvih podataka, svaki od takvih informacija da se prisluškuje i da se koriste najsavremenije metode ekonomske špijunaže je vrlo indikativan“, smatra Prvulović, inače počasni član Naučnog društva ekonomista Srbije.

Da bi Nemačka mogla da izgubi poverenje svojih evropskih partnera zbog špijunaže u korist Amerikanaca malo je moguće.

„Danas je već više puta indirektno naglašeno ko vodi glavnu reč u okviru NATO strukture, pa i u okviru ovog globalizovanog sveta“, kaže Vladimir Prvulović i dodaje da je to bilo jasno i na primeru Ukrajine, kada je Viktorija Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara, obralazlažući interese Evropske unije rekla da Evropska unija nije uopšte važan igrač za njih.

„Dakle, glavni igrač na ovoj sceni su Sjedinjene Američke Države i to je opšte poznata stvar. Prema tome, ako su prisluškivani i lideri tih zemalja i ako se zna kakav je odnos SAD prema EU kao regionalnoj ekonomskoj zajednici i ako se zna da u okviru EU postoji blizak saveznik SAD, dakle Velika Britanija – koja učestvuje u tim mrežama za prikupljanje podataka, onda je jasno da to zapravo neće poremetiti već uspostavljenu strukturu u okviru tog atlantskog sveta, pogotovo u okviru NATO pakta“, zaključuje Prvulović.