Olimpijada: Čekajući…predsednika
Ruski predsednik Vladimir Putin u sredu 6. decembra će izneti zvanični stav ruske države o odluci Medjunarodnog olimpijskog komiteta da rusku zastavu i himnu, kao i niz ruskih državnih službenika izbaci sa Zimskih olimpijskih igara koje se februara 2018. godine održavaju u Južnoj Koreji.
Nekoliko činjenica svedoče da ruski predsednik neće presuditi da je ponižavajući karakter te odluke važniji od interesa ruskog sporta i sportista.
Prvo, za 12. decembar je već zakazan sastanak ruskih olimpijaca na kome bi oni trebalo da kažu svoj stav: učestvovati pod olimpijskom zastavom i uz olimpijsku himnu, ili ne učestvovati uopšte. Teško da bi takav sastanak bio zakazan ukoliko nema o čemu da se odlučuje.
Drugo, već u martu 2018. godine održavaju se predsednički izbori u Rusiji. Mada su neki ruski politokolozi uvereni da će odluka MOK-a još čvršće okupiti Rusiju oko Putina, teško da će on tako velikom broju ljudi, koji se u Rusiji spremaju na Zimsku olimpijadu, preporučiti tako surovo samokažnjavanje.
Ruski sportisti i kao individualci na Zimsku olimpijadu u Južnoj Koreji ići će samo ako ih pozove četvoročlana komisija na čelu sa bivšim francuskim ministrom sporta Valeri Furnejgonom.
Glavno je pitanje, medjutim, da li je politika uticala na odluku Medjunarodnog olimpijskog komiteta.
Predsednik komisije na bazi čijeg izveštaja je odluka doneta Semjuel Šmit izjavio je: „Nismo dobili nijedan dokaz o umešanosti gospodina Putina“.
A predsednik MOK-a Tomas Bah je rekao: “Politički lideri, naši sponzori i vlasnici prava prenosa, svi razumeju da je MOK s političke tačke gledišta neutralna organizacija…i ne bi dopustila delovanje političkih pobuda na donošenje sportskih odluka“. On je rekao da takvu manipulaciju s doping testovima MOK dosad nije video.
Frankfurter algemajne cajtung piše da se Rusija „i pored svih prevara“ spasila od kompletnog izbacivanja sa Zimskih olimpijskih igara. A francuski Mond kaže da je Medjunarodni olimpijski komitet „majstor u upravljanju interesima koji izgledaju kontradiktorni“ i da je današnjim odlukom tu reputaciju potvrdio. Mond smatra da bi odluka mogla da donese mnogo problema i MOK i brojnim medjunarodnim federacijama koje su proteklih godina organizovale mnoge šampionate u Rusiji i uz pomoć novca ruskih sponzora!? Čak se navodi i bliskost izmedju Baha i Putina.
Rusi traže da se objave svi dokazi o sistematskom dopingu ruskih sportista na Olimpijadi u Sočiju i najavljuju žalbu Sportskom arbitražnom sudu.
Iako se predsednik Ruskog olimpijskog komiteta Aleksandar Žukov na današnjoj sednici izvinio Medjunarodnom olimpijskom komitetu zbog manipulacije doping testovima, verovatno u nameri da odluku ublaži, u ruskim medijima preovladjuje uverenje da je odluka MOK-a politički motivisana i doneta pod pritiskom Amerikanaca. Kako na tu činjenicu reagovati, mišljenja su različita.
Gazeta.ru citira poznatog ruskog komentatora zimskih sportova Dmitrija Gubernijeva, koji smatra da bi ruski sportisti iz sportskih razloga na Zimsku olimpijadu trebalo da idu obavezno, ali i polittehnologa Vjačeslava Smirnova koji smatra da bi odlazak na Zimsku olimpijadu, pod danas utvrdjenim uslovima, značilo ići pognute glave.
„Osećam, ako sad ne podjemo na Olimpijadu, mogli bismo ostati i bez Letnjih igara 2020. godine. U našoj zemlji bi mogao da umre sport. Sada stvari stoje upravo tako. Ako želimo da dokrajčimk sport, onda treba da ne odemo. Teška odluka…“, rekao je Gubernijev.
„Doneta odluka, nesporno, ima političku pozadinu. Ona nije toliko u vezi sa sportom, koliko sa novim zamahom Hladnog rata. Hladnog rata koji se, kao u izlogu, odrsžava u olimpijskom pokretu. Sportisti treba sada sami da odluče da li će ići. Neutralna bela zastava – to je faktički priznanje svog poraza. Dolazak na Olimpijadu pognute glave“, rekao je Vjačeslav Smirnov.
Pod olimpijskom zastavom Rusi su, u sastavu reprezentacije Zajednice nezavisnih država, već nastupali na zimskoj i letnjoj olimpijadi 1992. godine.
