Pomažu li nam Nemci vrbujući naše lekare, sestre i tehničare?

Početkom ovog meseca je Medjunarodni monetarni fond (MMF) ne slučajno u Dubrovniku organizovao konferenciju o demografskim problemima jugoistočne Evrope.

Na konferenciji je prognozirano da će se, na primer, broj stanovnika Hrvatske za 30 godina smanjiti za 12 odsto, a radna snaga za 25 odsto, što zahvaljujući negativnom prirodnom priraštaju, što zahvaljujući velikom odlivu stanovnika prema severnim, razvijenijim i bogatijim zemljama.

Problem je karakterističan za sve zemlje jugoistočne Evrope, negde je manje, negde više izražen, ali je opšti.

Konferencija je predložila i neke mere za sprečavanje da demografski problem jugoistočne Evrope preraste u demografsku i ekonomsku bombu: da se poveća starosna granica za odlazak u penziju, da se stvore uslovi za veće zapošljavanje žena i – da se olakša zapošljavanje strane radne snage.

Ali stvar sa predloženim rešenjima nije tako jednostavna. Podizanje starosne granice za odlazak u penziju izaziva neočekivano velike političke probleme, žene se istovremeno motivišu da više radjaju i da više rade, a najkomplikovaniji je problem sa obezbedjivanjem strane radne snage.

E tom problemu komentar je u Frankfurter algemajne cajtungu posvetio Mihael Martens, novinar koji se više decenija bavi našim regionom.

Nije baš široko poznato, ali nije ni novost da Nemačka agencija za rad i Nemačko društvo za medjunarodnu saradnju, kod nas poznatije kao GiZ, imaju program „Triple Win“, odnosno program vrbovanja kvalifikovanog medicinskog osoblja za potrebe Nemačke, kojoj to osoblje ne ostaje. Program se, piše u svom komentaru Martens, sprovodi pre svega u Srbiji, Bosni, Tunisu i Filipinima.

U svom komentaru Martens osporava tvrdnju sadržanu u samom nazivu programa. Naime, „Triple Win“ bi trebalo da znači da od tog vrbovanja kvalifikovanog medicinskog osoblja korist imaju sve tri strane učesnice u programu: Nemačka, medicinsko osoblje i zemlja njihovog porekla.

Martens citira objašnjenja GiZ-a, prema kojima ta organizacija program sprovodi samo u državama u kojima postoji višak dobro obrazovnog medicinskog osoblja. Na taj način, tvrdi GiZ, oni rešavaju problem nedostatka tog osoblja u Nemačkoj, samom osoblju obezbedjuju radno mesto koje kod kuće nema i smanjuju stopu nezaposlenosti u zemlji iz koje medicinsko osoblje dolazi.

Medjutim, da li, na primer, u Srbiji postoji višak medicinskih tehničara? Ne postoji. Oni odlaze u Nemačku jer su tamo bolje plaćeni nego u Srbiji, koja je finansirala njihovo obrazovanje za potrebe Nemačke? Finansirajući obrazovanje stručne radne snage za potrebe Nemačke, i drugih bogatih zemalja, Srbija i njoj slične zemlje, biće ne samo sve manje sposobne da svoju kvalifikovanu snagu tako plate da ona ostane kod kuće, nego vremenom neće moći da plate ni stranu radnu snagu iz zemalja, u kojima je ta radna snaga još mizernije plaćena nego u Srbiji.

Uostalom, na koju stranu radnu snagu zemlje jugoistočne Evrope upućuju MMF?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com