Zašto Srbija krije broj preminulih od COVID-19 u domovima za stare

Oko novog koronavirusa se ceo svet postavio na glavu zbog njegove navodne visoke smrtnosti medju populacijom starijom od 65 godina, naročito muškom, pa je informacija o tome koliko je ljudi iz ove kategorije pod ingerencijom jedne vlasti izgubilo bitku s bolešću, pravi pokazatelj uspešnosti nevidjenih mera uzurpacije osnovnih ljudskih prava.

Bolest, o kojoj svaki dan saznajemo koliko se o njoj ništa ne zna, kod gradjana mladjih od 65 godina navodno ima blag oblik takoreći smešnog virusa.

S obzirom da Srbija spada u zemlje, koje su s uzurpacijom ljudskih prava i sloboda otišle najdalje, upravo pravdajući se odbranom ni manje ni više nego života kategorije stanovništva starijeg od 65 godina, nije neočekivano, ali je apsolutno neoprostivo da se krije broj štićenika domova za stare koji su od Covid-19 preminuli, naročito štićenika državnih domova za stare.

Oni su, naime, jedini deo stanovništva 65+ koji je izričito pristao da država o njemu brine i još za to državi  plaća. I ova država je pokazala da pojma nema kako da zaštiti 14.500 ljudi, a požurila je da slobode liši milion i po, predstavljajući to zaštitom, koju medjutim niko nije tražio.

Samo u Gerontološkom centru u Nišu od Covid-19 je, kako je saznao Blic, preminuo 41 štićenik.

Prema jučerašnjim zvaničnim podacima, u ustanovama socijalne zaštite zaraženo je 564 korisnika i 149 zaposlenih.

To što se dogodilo u domovima za stare u Srbiji dogodilo se i drugde.

Na Zapadu Evrope razmere katastrofe veće su jer je i populacija osoba smeštenih u te institucije mnogo veća nego na Istoku Evrope.

Uz preostalu solidnost komunističkih zdravstvenih sistema, velika koncentracija ranjivog stanovništva na malom prostoru u najbogatijim zemljama Evrope je svakako uzrok činjenice da polovina žrtava Covid-19 predstavljaju štićenici domova za stare. Kao što su Ekonomske Vesti već pisale.

Povodom aktuelne pandemije novog koronavirusa sve pršti od poziva na nauku, pa bi čovek svakako očekivao da se naučnici pozabave pojavom da je u institucijama s najvišim stepenom njima toliko omiljene svakolike izolacije najviše žrtava bolesti.

U Hrvatskoj koja, i prema broju stanovnika mereno, ima manje žrtava Covid-19 nego Srbija, takodje se bolest pojavila u domovina za stare. Kontrolu je napravila i inspekcija Ministarstva zdravlja i inspekcija Ministarstva za demografiju i zaključak je: domovi su poštovali sve preporuke viših organa.

Na pitanje da nije mozda problem u preporukama, hrvatski ministar Vili Beroš je rekao: “Ja ne znam u čemu je stvar, vjerojatno je stvar u virusu”.

Članovi našeg Štaba za borbu s koronavirusom izjavili su sledeće: „Iz najboljih namera, iz pomisli da se ništa nažao ne može učiniti ukoliko se zadrže samo par trenutaka i vide svoje najmilije, došlo je do neželjenih efekata“, rekla je zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević.

Ona je dodala da „to potvrdjuje da je ova populacija najosetljivija“.

A direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Goran Stevanović je zaključio da je  upravo zbog ovoga što se desilo u gerontološkim centrima potrebno da se i dalje povede mnogo računa, pre svega o tim centrima i svim osobama koje su starije životne dobi.

Hvala Bogu, nisu nam rekli da se tu radilo o osobama od 88 i kusur godina, sa više drugih obolenja. A nisu ni policijski čas predložili, pošto je tamo pred gerontološkim centrima već vojska.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com