Zašto su privatne klinike pune, a državne poluprazne?

Nova ministarka za zdravstvo u Vladi Srbije Danica Grujičić izazvala je protivrečne, ali svakako glasne, reakcije ocenom da je zakonska mogućnost da lekari zaposleni u državnim klinikama dopunski rade u privatnom sektoru koruptivna i da je treba ukinuti.

Predlog ministarke i protivljenje tom predlogu doprineli su da se otvori rasprava o tome : Da li gradjani Srbije rado ili pod prisilom zdravstvenih okolnosti dvaput plaćaju sve veći opseg zdravstvenih usluga, jednom kao platioci obaveznog zdravstvenog osiguranja, a drugi put kao korisnici usluga privatnih klinika.Ukoliko za to para imaju, a šta ukoliko nemaju?

Protivnici ideje da dopunski rad državnih lekara u privatnim klinikama treba zabraniti, treba u toj raspravi da odgovore : Zašto su, po njihovom mišljenju, privatne klinike sve punije, a državne sve praznije, i da li je prošlogodišnji enormni  rast smrtnosti u bilo kakvoj vezi s otežanim pristupom uslugama državnog zdravstva?

Dopunski rad državnih lekara u privatnim klinikama legalizovan je 2005.godine članom 60 Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Draško Karadjinović iz naročito aktivne u ovoj stvari nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije“ taj zakonski član smatra „legalizovanim sukobom interesa“,  „apsurdnom odredbom“, „fatalnom konstrukcionom greškom u zakonu“  sa „teškim posledicama po srpsko zdravstvo“.

Dakle, zrelim da se ukine.

Karadjinović, u emisiji „Otvoreni ekran“ TV9, tvrdi da je u infrastrukturu i opremu državnih klinika poslednjih godina uložen ogroman novac, a da se liste čekanja za neke zdravstvene usluge nisu smanjile.

On smatra da bi problem bio lako rešen uvodjenjem u naše zdravstvo principa : novac da prati pacijenta!

Naime, da pacijent s istom zdravstvenom karticom ide i kod državnog i kod privatnog lekara, da mu se dakle i korišćenje usluga privatnog i korišćenje usluga državnog lekara refundira na isti način.