Ko će platiti ratnu stetu?

Ko treba da snosi ratnu štetu sukoba koji su se 90-tih godina odigrali na teritoriji bivše SFRJ, pitanje je koje je opet izronilo povodom predstojećeg sastanka hrvatske predsednice Kolinde Grabar- Kitarović i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković setio se da je u Sporazumu o normalizaciji odnosa izmedju dve zemlje 1996. navedeno da će se razgovarati o pokrivanju ratne štete.

Medjutim, zemlje naslednice bivše SFRJ su nakon njenog raspada postigle 2002. godine Sporazum o sukcesiji.

Predstavnik Srbije u tim pregovorima dr Miroljub Labus je 2013. godine izjavio da su se države naslednice dogovorile da „svako snosi svoje troškove rata“

„Posle gradjanskog rata niko ne može dobro da dodje. Pitanje je šta je bila alternativa ovom rešenju. Kada je ser Artur Vots otvorio pregovore u Beču, rekao je da medjunarodna zajednica želi brzo da reši problem sukcesije ‘na ovaj ili onaj način’. Mi smo prošli na ovaj način jer smo promenili strategiju pregovora. Napustili smo princip deobnog bilansa imovine, koji je vodio u arbitražu i prešli na pragmatičan stav da svako snosi svoje troškove rata, a zadržava državnu imovinu koja se nalazi na njegovoj teritoriji“, rekao je Labus.

Doduše, termin „troškovi rata“ ne pominje se uopšte u Sporazumu o sukcesiji.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com