Da li je ovo politikantstvo: Ekonomski štetna privilegovanost javnog u odnosu na privatni sektor

Poslanik Srpske napredne stranke Veroljub Arsić se specijalizuje za diskreditaciju predsednika Fiskalnog saveta dr Pavla Petrovića, sa čime je na današnjoj sednici Narodne skupštine nastavio optužujući Petrovića za politikantstvo i čak amaterizam.

Jedna od dve stvari koje su u naročito ražestile Arsića su plate u javnom sektoru, odnosno ocena Fiskalnog saveta da su prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru „najveći strukturni (trajni) problem budžeta za 2021. godinu, koji će se teško otkloniti“.

Arsić je optužio Petrovića da ne razlikuje plate u javnim preduzećima, koja posluju na tržištu, od plata, recimo, zaposlenih sa visokom školom u Narodnoj skupštini, koje su, kako on tvrdi, među najnižim u Srbiji.

Prenosimo stav Fiskalnog saveta o platama u javnom sektoru i izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o kretanju tih plata.

Fiskalni savet ocenjuje da će penzije i plate u javnom sektoru 2020. i 2021. godine rasti iznad njihovog održivog nivoa u BDP-u, ali da će se penzije, ukoliko se ostane pri švajcarskoj formuli, sa izlaskom iz krize automatski vratiti na održivi nivo, dok kod plata u javnom sektoru takva regulativa za automatsko uravnoteženje ne postoji.

„Slično kao u slučaju penzija, rast plata u javnom sektoru u 2020. i 2021. godini znatno je veći od privrednog rasta zbog čega će država izdvajanja za plate u 2021. godini biti neodrživo visoka, procenjujemo za oko 0,6% BDP-a iznad njihovog ravnotežnog nivoa.

Postoje, međutim, dve ključne razlike zbog kojih je problem prevelikih izdvajanja za plate u javnom sektoru daleko opasniji od izdvajanja za penzije.

Prvo, rast plata znatno više je odstupio od privrednog rasta nego rast penzija.

Kumulativno povećanje plata u opštoj državi u 2020. i 2021. godini iznosi preko 11% realno (nominalni rast od 10% u 2020. i od 4,6% u 2021. godini).

To znači da je rast plata budžetskih korisnika u ove dve godine preko dva puta brži od rasta privredne aktivnosti (odakle se taj rast finansira).

Najveći problem nastao je usled prevelikog povećanja plata u 2020. godini od 10%.

Kao dobra ilustracija može poslužiti podatak da bi plate u javnom sektoru u 2020. i 2021. godini kumulativno porasle brže od privrednog rasta čak i da je Vlada poslušala preporuku Fiskalnog saveta iz novembra 2020. da one u 2021. budu zamrznute.

Drugi veliki problem s platama u javnom sektoru je to što one (za razliku od penzija) nisu sistemski uređene i njihov rast nije povezan sa objektivnim ekonomskim parametrima (uvođenje sveobuhvatnog sistema platnih razreda ponovo je odloženo za 2022. godinu iako je prvobitno bilo najavljeno za 2015. godinu).

To znači da, za razliku od penzija, ne postoji pravilo koje će plate u javnom sektoru automatski vraćati na održiv nivo kroz nekoliko godina. A ako plate u javnom sektoru relativno snažno rastu čak i u vremenu krize, teško je očekivati da će se takva praksa lako napustiti tokom privrednog oporavka.

Ekonomska potreba da se uspori rast plata u javnom sektoru postoji ne samo zbog fiskalne stabilnosti već i zato što su plate u opštoj državi sad već oko 20% veće nego u privatnom sektoru, a radna mesta su sigurnija.

Tako velika privilegovanost javnog u odnosu na privatni sektor dugoročno je ekonomski štetna“, zaključuje Fiskalni savet.

U javnom sektoru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom prvih devet meseci 2020. godine, nižu neto platu od proseka u Srbiji (59.286 dinara) imali su  samo zaposleni na nivou lokalne samouprave (56.194 dinara) dok su zaposleni u javnim lokalnim preduzećima bili (59.165 dinara) oko proseka u Srbiji.

Svi ostali u javnom sektoru imali su veću platu od proseka za Srbiju, pa i zaposleni u administraciji na nivou države.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com