Hrvatski premijer: Kad su novce davali, nas nisu pitali

Hrvatski premijer Andrej Plenković odbacio je danas tvrdnju potpredsednika Sberbanke Maksima Poljetajeva da je hrvatska država nacionalizovala kompaniju Agrokor te da su dugovi te kompanije postali javni dugovi i da bi hrvatska država trebalo da ih isplati.

„Otklanjam tezu o nacionalizaciji“, rekao je Plenković i dodao da se u slučaju Agrokora radi o preuzimanju uprave nad firmom „u ograničenom vremenskom razdoblju“.

On je rekao da ne odriče Sberbanci pravo da se bori za svoj novac.

„Ali kad su novac taj davali nisu pitali ni vas ni mene“, rekao je Plenković novinarima u Zagrebu.

Da li je Sberbanka, koja je na evropsko bankarsko tržište ušla 2012. godine kupovinom austrijske Folksbanke, u poslovanju preuzimala neuobičajenk visoke rizike?

„Ja moram reći da je to velika banka, ali nedovoljno velika da bi ušla u konkurenciju sa velikim evropskim bankama. To je odnos potencijala 1 prema 10 prema Dojče banci, Sosijete ženeral, Kredi agrokol“, kaže za Ekonomske Vesti hrvatski ekonomista Damir Novotni.

„Ne verujem da su oni bili u stanju biti konkurentni na ovim tržištima i zato su ušli u veliki rizik. A veliki rizici prave velike gubitke. Ja se sećam, nekada sam radio s AIK bankom iz Niša. Pre desetak godina. I oni su ulazili u ogromne rizike. Imali su velike profite, ali su i velike gubitke radili. Svake godine su morali otpisivati jedan deo kredita koje su odobrili. Ja se dobro sećam da su davali kredite preko telefona. To su bile kompanije kojima ne biste smeli dati kredita, ali zaradjivali su puno i puno gubili. Tako je i kod Sberbanke“, kaže Novotni.

Što se tiče najava sa samog vrha Sberbanke da će ona smanjiti operacije u regionu, a onda najave da će napustiti tržišta u Evropi gde, i zbog sankcija, ne ostvaruje dobit, Novotni smatra da izostanak očekivane dobiti nije jedini razlog za povlačenje.

„Oni sada moraju da se vrate na rusko tržište jer tamo postoji glad za kapitalom“, kaže Novotni i podseća da je nafta osnovni izvor prihoda ruske države, a njena cena više ne obezbedjuje potreban prihod.

„Na ruskom tržištu se sada može više zaraditi. Zašto bi onda ulazili u rizike u Hrvatskoj i Srbiji, ako mogu bolje zaraditi u Rusiji gde postoji glad za kapitalom i veće su kamatne stope. Tako da bih ja rekao da je to pravi motiv njihovog povlačenja“, kaže Novotni.

Treba još jednom podsetiti da je Sberbanka u većinskom vlasništvu Centralne banke Rusije, a takodje državna kompanija Gasprom ima probleme i sa finansiranjem izgradnje gasovoda Severni tok 2. Zapadnoevropski partneri, pre svih austrijski OMV, objavili su da su prinudjeni da promene i visinu i strukturu svog finansijskog učešća u tom projektu, umesto kredita moraće da se oslone na sopstvena sredstva.

Sberbanka je sama neki dan objavila da je rejting agencija Fič poboljšala rejting Sberbanke Evropa sa stabilno na pozitivno jer Fič ocenjuje da će Sberbanka Evropa i ako zapadne u teškoće moći da pomogne centrala iz Rusije.

I da se vratimo na početak priče i hrvatsko-ruske odnose u kojima hrvatski dug prema Sberbanci nije od malog značaja. Večeras je HRT objavio reportažu iz Donbasa. U reportaži se navodi da je Minskim sporazumima predvidjena reintegracija Donbasa u Ukrajinu. Ali, kaže reporter HRT-a, u tu reintegraciju (pri kojoj je, da podsetimo svoje iskustvo iz 90-ih, na užas Moskve, ponudila Hrvatska) niko ne veruje, pre će to postati jedan od zamrznutih konflikata, zaključuje HRT.