Na fonu dramatične penzijske reforme, Rusi danas biraju 4.700 regionalnih i lokalnih funkcionera

Širom Rusije u 80 regiona privodi se (prema vremenskim zonama) kraju glasanje o 4.700 političkih predstavnika različitog nivoa, uključujući tu i izbor regionalnih gubernatora i gradonačelnika Moskve.

U biračke spiskove je širom Rusije upisano 65 miliona ljudi, a glasanje nadzire 120.000 posmatrača, saopštila je prava zvezda svakih ruskih izbora, predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova.

Glasanje se obavlja usred dramatične penzijske reforme, koja je u proceduri u Državnoj dumi. Postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju (pet godina za muškarce, osam godina za žene) izazvalo je veliko uznemirenje u ruskom društvu, koje je svojom ozbiljnom intervencijom u predložena rešenja (povećanje pet godina i za žene) pokušao da smiri ruski predsednik Vladimir Putin.

Loše političke efekte penzijske reforme po vladajuću političku stranku „Jedinstvena Rusija“ u svoju korist su pokušali da uknjiže najpre članovi Komunističke partije Ruske Federacije (KPRF) pozivom gradjanima na proteste – odziv je bio razočaravajući.

Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja 5. septembra je obavio anketu prema kojoj je protestni potencijal ruskih gradjana u odnosu na penzijsku reformu, i opšti i lični, značajno pao.

U julu je 53% Rusa verovalo da bi u njihovom mestu moglo da dodje do socijalnih protestnih akcija, a 42% je smatralo da bi i sami u tome učestvovali. A 5. septembra je 44% gradjana smatrao da bi moglo doći do protesta, a samo 36% da bi i sami u tome učestvovali. Ali razlog je upozoravajući: većina gradjana smatra da je protestovati i demonstrirati uzaludno. U julu je to kao razlog navelo 57%, a 5. septembra 71% ispitanih.

Na fonu ovih istraživanja danas su širom Rusije, uglavnom od vlasti nedopuštene, proteste protiv penzijske reforme pokušale da organizuju prozapadne i proliberalne snage na čelu s opozicionim političarem Aleksejem Navaljnijem, koji se inače nalazi u pritvoru. S obzirom na karakter penzijske reforme, koji je na liniji onoga što se preduzima širim zapadnih kapitalističkog demokratija, organizatori protesta su, sem uverenja Rusa u njihovu uzaludnosti, imali ozbiljnih problema i sa uverljivošću.

U toku dana je prestonička policija u Moskvi saopštila da je na proteste protiv penzijske reforme izašlo 2.000 ljudi, a da ih je samo u Moskvi, posle sukoba s policijom, bilo zadržano oko sto. Saradnik Navaljnog Leonid Volkov je saopštio da je širom Rusije u protestima učestvovalo izmedju 60.000 i 80.000 ljudi, a da je privedeno nekoliko stotina. Proglase za ovaj protest kao propagandu usred izborne ćutnje videle su i društvene mreže, pa je sa nekih uklonjen.

Da uticaj penzijske reforme u izbornim kutijama može da se pokaže većim nego u anketama, govore i neka svetska iskustva, pa je i aktuelni gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin pred izbore najavio da će ubuduće razne materijalne olakšice koje u Moskvi uživaju penzioneri, uživati svi gradjani čim predju odredjeni starosnu granicu. Koja će to biti starosna granica utvrdiće naknadno moskovske vlasti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com