Tomas Majer: Bitkoin ima budućnost

Dakle, da se uključite ili da se bolje držite podalje, pitanje je sad. Propuštate li jedinstvenu priliku da se obogatite ili priliku da propadnete? Reč je, naravno, o bitkoinu. Mišljenja su oko napred navedenih dilema suprotstavljena, a i sa jedne i sa druge strane stoje sve same glave koje sudeći po titulama ili sudeći po Forbsovoj rang listi bogataša znaju s novcem.

Tomas Majer je vrlo ozbiljan ekonomista. Redovno piše čitanu kolumnu za Frankfurter algemajne cajtung. On smatra da bitkoin ima budućnost. Njegovo obrazloženje ovakvog stava prenosimo u celini:

„Svi pričaju o digitalnoj valuti bitkoin i to s pravom. Jer bitkoin će revolucionarno izmeniti naš novčani sistem.

I odmah da kažem: Ja ne posedujem bitkoin. To s jedne strane smatram za žaljenje, jer da sam početkom godine kupio jedan bitkoin za 1.000 evra, sada bih mogao da uknjižim dobit veću od 10.000 evra. S druge strane, ne može niko da mi prigovori da radi sopstvene koristi podužem vrednost kursa, kad tvrdim da kriptonovac ima budućnost. Bitkoin je samo najstarija i najpoznatija kriptovaluta medju mnogima koje su nastale tokom prethodnih godina.

Najznačajnije kod kriptovaluta nije valuta sama nego tehnika koja iza te valute stoji. Digitalna tehnika, koju podržava kompjuter, omogućava da se transfer imovine izražene u nekoj novčanoj jedinici dokumentuje u istom trenutku u kome je do njega došlo. Tako da će za novčani promet banke postati suvišne, kao što će i centralne banke postati suvišne za upravljanje novčanom emisijom.

Digitalne valute kao što je bitkoin uneće u naš novčani sistem revolucionarne promene, kakva je dosad bila samo uvodjenje papirnog novca kao zamene za metalni.

Ekonomija je dopingovana kreditima

U našem postojećem sistemu novac se stvara davanjem kredita. To dovodi do toga da centralne banke, koje su ovlašćene da upravljaju emisijom novca, privredu dopinguju kreditima kao nesolidan sportista tokom takmičenja. Ali kao ni tom sportisti i sportu, tako ni doping privrede nikome ne koristi. Naprotiv, „kreditni doping“ u kreditnom novčanom sistemu proizvodi kreditne cikluse koji se ponavljaju i ne vode samo privrednoj nestabilnosti, nego, zbog pogrešne alokacije resursa, vodi i do nižim trendovima rasta. Uzrok tome je što centralne banke u kreditnom novčanom sistemu pokušavaju da emisijom novca upravljaju manipulišući kamatama i manipulativnu kamatu ciljano drže preniskom.

Kriptonovac se kao novac-znak stvara preko kompjuterskih algoritama. Prenos od onog koji plaća do onoga kome se plaća prikazan je u jednom decentralizovanom elektronskom prikazu (Distributed Ledger) koji je vidljiv za svakog. To se sebi može predstaviti kao virtuelna banknota, kod koje vlasnika menja broj, a ne papir na kome je taj broj odštampan. Direktna ekonomska korist od kriptonovca sastoji se u tome da taj novac, u privredi podele rada, neophodnu razmenu omogućava uz male troškove nego što je slučaj u našem kreditnom novčanom sistemu. S kriptonovcem se može na svaku razdaljinu plaćati direktno i bez skupe procedure kao kod banaka.

Bitkoin nema deformišuću kamatu

Uz to dolazi i indirektna ekonomska korist, ako se novac ne stvara kreditima banaka. Jer tada se krediti daju u okviru jednostavnog posla poredjenja, a kamate proizilaze iz ponude štednje i potražnje za investicionim kapitalom na tržištu. Pošto više nije deformisana centralnim planiranjem, povećava se efikasnost alokacije kapitala kao i stabilnost ekonomije.

Izbor kriptovalute budućnosti u toku je. U ovoj fazi ne treba da čudi ako se menjački kursevi izmedju samih kriptovaluta i oni izmedju kriptovaluta i postojećih valuta snažno kolebaju. U vremenima niskih kamata, koje su kreirane sa državnog nivoa, ljudi traže alternative kako bi sačuvali vrednost. To je već jednom izazvalo balon lukovica lala 1637. godine. S bitkoinkm povezuju ljudi danas osnovanu predstavu o tehnologijama budućnosti za stvaranje sredstava razmene i očuvanja vrednosti. S rastućom tražnjom raste cena i podstiče fantaziju o daljem rastu cene. Ukoliko se vesti o tome probiju na prve stranice novina, mnoge ljude će zahvatiti spekulativna groznica. Zbog brzo rastuće tražnje već pada direktna ekonomska korist koju donosi bitkoin. Jer traje sve duže da se preko algoritma koji koristi ta valuta provere transferi. Kao što je uobičajeno kod svakog spekulativnog balona, odvaja se cena od očekivane ekonomske koristi, koja se sastoji u smanjenju transakcionih troškova.

Može se pretpostaviti da će se druge kriptovalute probiti kao sredstvo razmene i očuvanja vrednosti, one kriptivalute kod koji su transakcioni troškovi niži a ekonomske koristi prema tome više nego kod bitkoina. Ali bitkoinu još krila daje fantazija koja se hrani s jedne strane novim tehnologijama, a s druge strane skepsom prema nasem postojećem novčanom sistemu.