Još jednom : Spasava li ukrajinsko žito svet od gladi? ?
Rusija misli da ne spasava, ni od gladi ni od siromaštva, ali je ipak izašla u susret tvrdnjama generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša da će ukrajinsko žito stići do onih kojima je najpotrebnije – najsiromašnijim državama Afrike.
Ali, nije, rekao je u razgovoru s predstavnicima sedam afričkih država ruski predsednik Vladimir Putin.
Sa stanjem 15.juna 2023.godine, rekao je Putin, iz ukrajinskih luka „uz našu i tursku pomoć, predsednik Turske je mnogo učinio“ izvezeno je 31,7 miliona tona poljoprivrednih proizvoda.
„U siromašne zemlje Afrike, to su Džibuti, Somalija, Sudan, Libija, Etiopija, upućeno je 976 000 tona od tih 31,7 milion tona. To je samo 3,1 procenat. Te neokolonijalne vlasti evropske, u suštini američke, još jednom su obmanule medjunarodnu javnost i siromašne zemlje Afrike :31,7 miliona tona izvezeno, a samo 3,1 odsto u siromašne zemlje Afrike. Zar to nije obmana? Navikli su da lažu ceo svet tokom vekova i nastavljaju to da rade i sad“, rekao je Putin.
On je dodao da je od tih 31,7 milion tona, 38,9 odsto ili 12,3 miliona tona izvezeno u države Evropske unije, 11 odsto u Tursku, a zatim slede druge države.
„Prema tome, skrećem vam pažnju : isporuke ukrajinskog žita na svetsko tržište ne rešavaju probleme država Afrike, koje imaju probleme s hranom“, rekao je Putin.
Na ove se brojke Rusija već pozivala, a nemački javni servis ih komentariše prigovorom da ruska strana ne navodi da dobar deo ukrajinskog žita ide u Tursku i Kinu, kao i da plasman ukrajinskog žita na svetsko tržište, svejedno kome se isporučuje, snižava opšti nivo cena na tom tržištu od čega koristi imaju i siromašne države Afrike.
Što se cena tiče, ruski predsednik po ko zna koji put tvrdi da nije rusko – ukrajinski rat, nego je neodgovorna emisija dolara i evra dovela do rasta cena na svetskom tržištu hrane, pre nego što je rusko – ukrajinski rat počeo.
Istanbulski sporazum o izvozu poljoprivrednih proizvoda preko crnomorskih luka potpisan je 22.jula 2022.godine i dosad nekoliko puta produžavan, poslednji put 18.maja na rok od 60 dana.
Sad Rusija preti da ga više neće produžiti, jer je izvoz njenih poljoprivrednih proizvoda i đubriva i dalje pod sankcijama, a Ukrajina tvrdi da, za taj slučaj, ima plan B : osnovaće fond kojim će osiguravati prevoznike svojih poljoprivrednih proizvoda da nastave njihov prevoz crnomorskim koridorom, bez garancija Rusije.
Inače, prema prognozama roda za poljoprivrednu 2022/23 godinu, Ukrajina je zaslužna za 3,1 odsto svetske proizvodnje pšenice i 7 odsto svetskog izvoza pšenice, kao i 2,2 odsto svetske proizvodnje kukuruza i 11,9% svetskog izvoza kukuruza.