Ševarlić: Totalni pesticidi se kod nas koriste nekontrolisano

Totalni pesticidi se u Srbiji koriste nekontrolisano, kaže za Ekonomske Vesti profesor Miladin Ševarlić a povodom odluke Evropske unije da za pet godina produži dozvolu za upotrebu glifosata.

„Mi imamo poljoprivredne savetodavne službe na nivou 270 savetnika na 28.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. I izračunajte, kada će jedan od tih 270 savetodavaca da stigne da obidje svako gazdinstvo za 263 radna dana i da da konsultaciju, a pogotovo u vreme vegetacije. Zato sam ja predložio i republičkom ministru poljoprivrede i pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu da nabave po dva drina za svaku poljoprivredno- avetodavnu službu. Tako mogu daljinski da detektuju bolesti, štetočine, korove pa da preporučuju poljoprivrednicima šta da rade“, kaže profesor Ševarlić.

Na pitanje Ekonomskih Vesti, koliko je realno očekivati da u kratkom roku bude zabranjen glifosat, s obzirom da iza njega stoje velike pare i dve jake firme, profesor Ševarlić kaže: „Jedan je problem zabrana korišćenja pesticida na bazi glifosata. Drugi još opasniji problem je što mi ne znamo da li postoje prikriveni sastojci, koji mogu da budu i sa težim posledicama nego što ih ima glifosat“.

On dodaje da proizvođači ne navode sve komponente, a kad se radi analiza, radi se samo na ono što je navedeno u deklaraciji.

„Treći problem je problem društvene neodgovornosti ne samo onih koji to proizvode nego i onih koji to upotrebljavaju i onih koji dozvoljavaju upotrebu toga. Jer pitanje je koje su dugoročne posledice konstantnog zagadjenja zemljišta, vodotokova, biodiverziviteta, poljoprivrednih proizvoda totalnim herbicidima na bazi glifosata“, kaže Ševarlić.

Profesor Ševarlić tvrdi da već postoji bar jedna presuda kojom su se priznale štetne posledice glifosata.

„Imate presudu suda u Lionu u sporu izmedju Predstavništva Monsanta u Francuskoj i jednog francuskog farmera, gde je sud presudio da ono što se navodi u deklaraciji glifosata nije tačno. I farmer, koji je tužio zbog zdravstvenih problema nastalih zbog tretmana totalnim herbicidom, dobio je spor. To možete naći na Internetu“, kaže profesor.

Pitanje za koliko bi bila smanjena poljoprivredna proizvodnja kad bi sasvim prestala upotreba glifosata Ševarlić smatra manje važnim od pitanja dobrobiti čovečanstva.

„Trebalo bi napraviti neku cost-benefit analizu, analizu prednosti i posledica. Za mene je nešto izuzetno optimistično da je Danska (glasala za produženje upotrebe glifosata, prim.aut) jedina država u svetu koja je donela Strategiju 2040, i to 2015. godine. To znači, da je jedina napravila strategiju razvoja poljoprivrede za narednih četvrt veka. Danska, čija je poljoprivreda visoko intenzivna praktično industrijska, formulisala je samo jedan cilj: da se celokupna poljoprivreda Danske do 2040. godine prevede u organsku poljoprivredu. Izračunali su da će posledice zagadjenja biti daleko veće nego što će biti visina podsticaja da se predje sa konvencionalne na organsku poljoprivredu“, tvrdi Ševarlić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com