Stvarno triler : Kijev i Moskva kukaju na prepreke, a njihovo žito preplavilo tržište

Sudeći po oštroj retorici, u kojoj su se tokom proteklih godinu i po dana dramatično za reč javili svi vidjeniji svetski političari, ukrajinsko žito se bori ne samo s ruskom blokadom crnomorskih i bombardovanjem dunavskih luka nego i s „mangupima“ u evropskim redovima, a rusko žito s prikrivenim logističkim ograničenjima Zapada, a ipak, kako potvrdjuju redovni mesečni izveštaji Ministarstva poljoprivrede SAD, i ukrajinsko i rusko žito na svetsko tržište stižu u obimu i po ceni kojoj niko ne može da konkuriše!

Prema poslednjem, septembarskom izveštaju Ministarstva poljorivrede SAD, Rusija će tokom poljoprivredne 2023/24 godine povećati izvoz pšenice na 49 miliona tona, sa 46 miliona tona, koliko je izvezla 2022/23, dok će izvoz kukuruza smanjiti na 4,2 miliona tona sa 5,8 miliona, koliko je izvezla poljoprivredne 2022/23.godine.

Ukrajina će, prema istom izveštaju, tokom poljoprivredne 2023/24 godine (počela 1.jula) izvesti 11 miliona tona pšenice, za 6,1 milion manje nego 2022/23 i 19,5 miliona kukuruza, 9 miliona manje nego 2022/23, a do sredine septembra je izvezla 5 miliona tona, izveštava nemački portal agrarheute.

Rusija svoje žito usmerava u Aziju, Afriku i Bliski istok, dok je pitanje ukrajinskog žita, koje pritiska evropsko tržište, izazvalo pravu političku dramu izmedju Kijeva i najgorljivijih ukrajinskih saveznika Poljaka.

Pošto je Evropska unija 15.septembra ukinula embargo na uvoz ukrajinskog kukuruza, uljane repice, suncokreta i pšenice na teritoriju Slovačke, Madjarske, Poljske, Rumunije i Bugarske, Poljska, Madjarska i Slovačka su se odlučile na nacionalni embargo na taj uvoz, a 30 – dnevni embargo je upravo uvela i Rumunija.

Dok Rusija 17.jula nije izašla iz Istanbulskog sporazuma o izvozu ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda preko crnomorskih luka Odesa, Černomorsk i Južni, preko Evropske unije je išlo 60 odsto izvoza ukrajinskog žita, a preko Crnog mora oko 40 odsto. A Rumunija je postala glavna tranzitna zemlja za ukrajinski izvoz drumskim putem sa učešćem u tom tranzitu sa 60 odsto.

Na odluku vlada u Varšavi, Budimpešti i Bratislavi da uz nos Briselu produže embargo, Kijev je promptno odgovorio podnošenjem žalbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a već ionako poremećenu atmosferu usijao je svojim nastupom pred Generalnom skupštinom UN ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski praktično optuživši tri istočnoevropske države da izokola rade za Rusiju.

„Rusija je blokirala koridor za žito i tuče po našim lukama na Dunavu. Mi smo stvorili privremeni koridor, a neki u Evropi prave političko pozorište, od žita prave triler,glume solidarnost na političkoj areni, a istovremeno indirektno podržavaju Rusiju, rekao je Zelenski i dodao da je pitanje izvoza žita pitanje pobede nad Rusijom.

Njemu je na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija neobično oštro, Poljska je pred izborima, odgovorio poljski predsednik Andžej Duda.

„Mi imamo posla s davljenikom. Svako ko je nekad učestvovao u spasavanju davljenika zna da je on neobično opasan i može povući čoveka na dno. On poseduje nezamislivu snagu zbog straha, dejstva adrenalina, i može prosto udaviti spasioca. Govori se kako se utopljenik za slamku hvata, a u stvari, on se hvata za šta god može.Na to liči situacija izmedju Poljske i Ukrajine“,rekao je Duda, kako ga, prema agenciji PAP citiraju evropski mediji.

Pored obraćanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Ukrajina je najavila da će na poljski embargo odgovoriti protivembargom na uvoz luka, paradajza, kupusa i jabuka iz Poljske.

Vlada u Bukureštu je uvela 30 -dnevni embargo na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine za koje vreme će analizirati mehanizam kontrole ukrajinskog izvoza, koji je Evropskoj komisiji predložila vlada u Kijevu.

Kako je objasnio ukrajinski ministar poljoprivrede Nikolaj Soljski, a prenosi zerno.ru, ukrajinska vlada ce utvrditi raspoloživi obim četiri poljoprivredne kulture, a države uvoznice će odlučiti da li su i koliko od toga spremne da prime na svoje tržište. Tek kad države – uvoznice donesu takvu odluku, ukrajinske kompanije će dobijati dozvolu za izvoz.

Soljski je ocenio da je ovo rešenje od interesa i trima evropskim državama, koje su obnovile embargo na uvoz ukrajinskog kukuruza, uljane repice, suncokreta i pšenice „zato što svi imamo isti cilj -pobedu u tom strašnom ratu. A za to je medju nama potrebno medjusobno razumevanje i podrška“.

Evropska terminska berza Matif nije na ovo zaoštravanje medju zapadnim saveznicima reagovala s previše uzbudjenja : cena kukuruza je u sredu ostala na nivou od prethodnog dana (209 evra za tonu), a pšenica je poskupela za 1,25 evro na 238,5 evra. Pre tačno nedelju dana, tona pšenice bila je skuplja za 50 centi, a tona kukuruza jeftinija za 2 evra.

Bitniji će, po oceni berzanskih stručnjaka, biti ishodi nekoliko tendera severnoafrickih država na kojima će biti testirana konkurentska spisobnost pšenice iz država članica EU!