Nemačka 65,9 odsto retkih metala uvozi iz Kine

Siromašna sirovinama Evropa taman se, kako tvrdi, oslobodila zavisnosti od ruskih energenata, a već joj se smeši borba za oslobodjenje od zavisbosti od kineskih retkih metala, nezamenjivih u proizvodnji visokotehnoloških proizvoda od mobilnih telefona preko vetroparkova i baterija za električne automobile do kompjutera i raketa.

Nemačka, ključna zemlja Evropske unije i glavni američki izvođač u borbi za suprotstavljanje Rusiji i zaustavljanje rasta Kine, od januara do novembra 2022.godine uvezla je 5300 tona retkih metala za 49,3 miliona evra.

Od 5300 t, 65,9 odsto je uvezeno iz Kine, saopštila je Nemačka služba za statistiku.

Kod pojedinih retkih metala kinesko učešće je još veće : iz Kine su Nemci uvezli 94,4 odsto skandijuma i itrijuma, 75,4 odsto lantana, neodijuma, prazeodijuma i samarijuma.

U odnosu na 2016.godinu, kad je uvezeno 9700 tona, ukupni uvoz je smanjen za 40,9 odsto, dok je njegova vrednost povećana za 14,1 odsto.

U retke metale spada 15 lantanoidnih elemenata (lantan, cer, prazeodimijum, neodimijum, prometijum, samarijum, europijum, gadolinijum, terbijum, dispozijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum, lutecijum) plus itrijum i skandijum.

Prema podacima koje je nedavno objavio nemački javni servis ARD, od ukupno 250 000 tona retkih metala, koliko se godišnje proizvede u svetu, 60 odsto se proizvede u Kini.