Luka Matić: Skoplje – ovo je toliko ludo da bi moglo da uspe!

Ovo ti je kao Diznilend i Las Vegas, ovo su reči kojima su me prijatelji u Skoplju poveli u obilazak novog centra grada, ukrašenog sa preko 100 spomenika među kojima dominira Aleksandar Makedonski (Aleksandar Veliki), njegova porodica i među našim gastarbajterima izuzetno cenjeni lavovi.

Skopski Merak

Prvi korak je ipak bilo „staro Skoplje“. Takozvana boemska četvrt, kao što kažu tamo „wannabe Skadarlija“, i popularni restoran tradicionalne kuhinje Skopski Merak. Njega, kao i sve više lokala u Skoplju, natkrivaju promotivni suncobrani sve popularnijeg piva Zlaten Dab, čiji vlasinici su se upustili u opaku borbu sa makedonskim nacionalnim pivom, u ovom regionu poznatim Skopskim pivom. Na meniju dominiraju gravče tavče koji košta tek 120 denara (240 dinara) i turli tava za koju je potrebno izdvojiti 420 denara (840 dinara). Sve cene u ovom restoranu su, kažu mi domaćini, malo jače, što zbog tradicije, što zbog furune na drva, što zbog zaista besprekorne usluge.

meni

Nakon prijatnog ručka u Skopskom Meraku krećemo u obilazak centra. Prva stanica, malo ispod te boemske četvrti, je mesto sportskog pogroma Srbije.

stadion

„Znaš li šta se ovde važno dogodilo u skorije vreme“, pita me jedan od domaćina dok se približavamo renoviranom fudbalskom stadionu „Nacionalna Arena Filip II Makedonski“. Odmah sam razumeo, tu su nas 2013. godine Makedonci tukli sa 1:0 u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine. Veliki uspeh za njih. A mi…pa, mi smo navikli.

zastava

Ipak, pre nego što smo došli do stadiona pažnju mi je privukla ogromna zastava Makedonije na samom ulasku u gradski park, gde se i stadion nalazi. Posle sam zastavu istih glomaznih dimenzija video na još barem četiri lokacije u centru i oko centra Skoplja.

Krenuli smo šetalištem uz Vardar do centra. S leve strane skopski Kalemegdan, tu takođe ogromne makedonske zastave, a u njegovom podnožju gradi se nova zgrada, liči mi kao da će tu biti opera. Ne, to je zgrada Vodovoda. Fino…

A sada već kreće histerija, neka vrsta konfuzije u glavi. Glavni most je ukrašen sa četiri ogromna lava, na svakom kraju po dva. S jedne strane su kockasti, s druge strane „verni originali“. Ma zašto lavovi, pitam domaćine. Ne znaju da mi odgovore, već se smeju. A u narednih par sati će se često smejati zbog istog razloga.

galija

Susrećemo se sa, biću iskren, nakaradnom drvenom galijom od tri sprata na Vardaru. To je restoran. Grade se još dva. Ili tri. U Skoplju ovih dana zaista se vode parolom „od viška glava ne boli“. Pored te prve galije gradi se „panoramsko trkalo“, po ugledu na londonsku panoramsku vrtešku. A londonski šmek daju i autobusi gradskog saobraćajnog preduzeća – crveni dabl-dekeri. Konfuzija, kažem vam.

Narodno pozorište

Sa strane Vardara gde se nalazi Skopsko Kale niču zgrade. Jedna ista naše Narodno pozorište. U pitanju je Narodno pozorište Makedonije, kažu da je to samo replika zgrade koja je srušena u razornom zemljotresu 1963. godine.

nove zgrade

Slede i druge impozantne građevine, neke u baroknom, neke u renesansnom, a neke u modernom stilu. To su Arheološki muzej Makedonije, Javno tužilaštvo, raznorazne institucije, iza se gradi nova zgrada Makedonske opere i baleta, a na ulasku u Tursku čaršiju je i još nedovršena zgrada muzeja posvećenog holokaustu.

Most civilizacije

A tu su i novi mostovi. Most umetnosti i Most civilizacije u Makedoniji. A inače, ako niste znali, Makedonija je „kolevka civilizacije“, barem sam takvu SMS poruku dobio na ulasku u ovu živopisnu državicu. Na ta dva mosta nekoliko desetina ličnosti, tačnije njihovih spomenika. Tu su, između ostalih i car Dušan i Toše Proeski, naravno na različitim mostovima.

spomenici

Spomenici su poređani i na mermernoj ogradi ispred svih novih zgrada uz Vardar. Primećujem da ispred poslednje u nizu postoje dva-tri prazna mesta, na šta skrećem pažnju domaćinima, a oni kao iz topa odgovaraj: „Tu ćemo Gruevskog…“, misleći na tamošnjeg premijera, diktatorski (ne)raspoloženog.

Aleksandar Veliki - noć

I za kraj ovog spomen-dela teksta ono najimpozantije. U samom centru ogroman spomenik Aleksandru Makedonskom. Spomenik visok kao omanji soliter. Uveče sija zahvaljujući raznobojnim sijalicama.

Ispred tog spomenika, koji je ujedno i fontana, najnovija atrakcija. Nije spomenik! Već „obična“ fontana, ona koja niče iz pločnika. Stotinak ljudi stoji oko te fontane i slika, snima, prolazi kroz fontanu. A sve vreme uz taktove makedonske narodne muzike koja se pušta preko zvučnika na banderama na centralnom trgu. Dakle, zaista, konfuzija!

Aleksandar Veliki - majka

Preko kamenog mosta, u pravcu Turske čaršije, nalazi se spomenik-fontana majci Aleksandra Makedonskog. Ona u nekoliko poza, a u jednoj verziji doji Aleksandra.

Filip II Makedonski

Iza još jedan spomenik-fontana, visine kao onaj glavni. Tu nas s vrha gleda Aleksandrov otac, a ispod opet Aleksandar iiiiiii….lavovi!

Domaćini mi kažu da je prvobitna zamisao bila da ovo „ulepšavanje“ (ko kako gleda…) centra košta 89 miliona evra. Ta cifra sada već iznosi negde oko 400 miliona. Ali nije sve jedna firma radila. Morao sam to da pitam. Kažu da je jedna gradila centralni spomenik, a da su druge gradile i druge. Pošteno. Valjda.

Turska čaršija

Turska čaršija je albanski deo centra Skoplja. Gosti u kafićima govore uglavnom albanski, isto kao i prodavci, konobari i ostala radna snaga. Jedan kafić je prepun malih zastava. Makedonija, Albanija, Grčka, Hrvatska, Australija…ali zastave Srbije nigde. Ok!

Na vrhu Turske čaršije, a u podnožju tvrđave nalazi se Pivnica Stari Grad. Nude pivo iz domaće proizvodnje – svetlo, tamno, crveno i nefiltrirano. Nisam pivopija, ali mi prijatelji kažu da je punog ukusa, ali slabije od „industrijskog piva“.

domaće pivo

Cena za pola litre je 120 denara (240 dinara), a ista je cena i za pola litre točenog Skopskog piva. Iako je taj kafić „makedonski“, u jednom momentu, oko osam časova, začuo se glas lokalnog hodže. Iz džamije sa razglasa kreće molitva.

fotografisanje

Vraćamo se u centar istim putem. Sada je centar već prepun turista. Svi fotografišu spomenike. Hej, pa sve ovo je toliko ludo da izgleda da već uspeva, kažem domaćinima. Oni mi odgovaraju da u Skoplju ima više turista nego pre, uglavnom je reč o devojkama sa hidžabom, ali i da je njima cela ova predstava ipak kao Diznilend.

Vlada Makedonije

Napuštamo Diznilend, tačnije Spomengrad, ma centar Skoplja i usput prolazimo pored makedonske Bele kuće – nove zgrade Vlade Makedonije. Navodno je obložena svetski poznatim mermerom iz Makedonije, ali su nedavni protesti opozicije, koja je svime i svačime gađala tu zgradu, pokazali da to i nije baš mermer, jer zgrada je na nekoliko mesta oštećena.

Na putu kroz Skoplje domaćine sam upitao još par stvari. Kažem im da nam svakodnevno serviraju „činjenicu“ da je struja u Srbiji najjeftinija, jeftinija i od makedonske, a onda bam – stan od 80 kvadrata, u kojem žive tri osobe na mesečnom nivou struju plaća 1.500 denara, a ja, u istoj situaciji u Beogradu, struju plaćam oko 4.000 dinara ili 2.000 denara. Mora da previše gledam televiziju…ili se odužilo pisanje tekstova. Nastavljamo, hleb, onaj narodni, je 22 denara, otprilike kao i kod nas, a prosečna plata, opominju me – tako kaže vlast, 22.000 denara, dakle isto kao i kod nas, uz istu opomenu.

Pitali su me na kraju šta mislim o novom Skoplju. Iskreno nisam znao šta da im kažem. U glavi mi je vladala apsolutna konfuzija. Ali došao sam, fotografisao sam i želim ponovo da dođem. Tako da zaista – Makedonci, ovo je toliko ludo da izgleda da će vam uspeti!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com