Ruža Ćirković : Seno, donacije i ostala preduzeća

DA LI JE BOLJE DA SENO GORI ILI DA SMRDI : Svake godine, po nekoliko puta, Ministarstvo unutrašnjih poslova šalje oštra upozorenja gradjanima da nikako ne pale travu nastalu košenjem njihovih dvorišta.

Razlozi za takva upozorenja su zbilja dramatični naročito u vreme velikih vrućina, kad se dvorišta i inače najčešće kose i naročito u turističkim mestima u kojima su dvorišta okružena drvećem ili u neposrednoj blizini lokalnih šuma.

Dakle, ovim upozorenjima nema se šta prigovoriti.

E, sa druge strane, istim gradjanima oštra upozorenja šalju komunalne službe da istu tu travu, koju ne smeju da pale da ne bi izazvali požar, slučajno ne bacaju u kontejnere.

Šta da radi čovek s tom travom, koje za kišnih godina kakva je ova ima sila božija?

Od usta do usta se prenosi savet da svako svoju travu sjuri u neki ćošak svog imanja i sačeka da ona istruli. E, pa za one, koji to nisu probali, korisna informacija :ta trava vremenom počne da smrdi kao tvor.

Zato ljudi biraju jednu od zabranjenih varijanti : ili krše upozorenje MUPa (kod većih dvorišta), ili krše upozorenje komunalnih službi. Ili oba – tako što travu spale, pa vruć pepeo sjure u kontejner. Budi Bog snami!

Proverila sam, u nekim zemljama nadležne policijske službe, pošto su uočile da se zabranama malo rešava, svake godine gradjanima daju detaljna uputstva o tome kako da bezbedno spale travu pokošenu u dvorištima.

Ja mislim da bi bilo još bezbednije da tu travi jednom mesečno, za letnjih meseci, komunalne službe odnesu i sjure u neki ćošak opštine za koju su nadležne, pa neka tamo trune i smrdi. Molim.

GDE KAKE EVROPSKI KUČIĆI: Od evropskih donacija se ne možeš sakriti nigde.Taman se raspremim na Zlatiboru, kad – donacija.

Odlučila Evropa da ja na Zlatiboru imam ličnu kantu za smeće. Ma, čak – dve. Pa da selektujem.

Kažu mi, vrlo povoljno, „na rate“ što govorio moj mladji sin kad je bio mali, dakle, vrlo povoljno – svakom svoje djubre i svako će plaćati onoliko, koliko djubreta baci.

Moja porodica i ja, brat bratu, provedemo na Zlatiboru manje od tri meseca godišnje. Za one mesece, tokom kojih ne koristimo kuću, ne trošimo vodu – vodu i ne plaćamo. Ali djubre – to preko cele godine i to plaćamo – dobro.

Nameravala sam da pišem nadležnom komunalnom preduzeću da mi odgovori : kako ja, ne koristim kuću, ne trošim vodu, ali djubre uredno bacam?! Šta znam, možda oni znaju kako.

Ali se pojavljuje iznenadna sila, Evropa, da spasi stvar, i sve nas od ovih nedoumica. Sad će svako plaćati onoliko djubreta koliko baci!?

I evo mene, opet, sa problemom. Ja imam psa, labradora Draguljčeta, otkako se rodio, a tome će uskoro deset godina, on je na Zlatiboru – redovan. Ima svoje omiljene tri kafane, neće da prodje ni kraj jedne da ne svrati, na ranč Zova bi se preselio, a ima i svog iznad svega obožavanog komšiju Ognjena.

Mnogo šetamo, pa se Draguljče često pokaki. Kao i u Zemunu, uredno pokupimo što je napravio, pa u kontejner.

Ljudi, kud ću sad sa time kad sam par kilometara od kuće, a kante su lične, svako plaća svoje djubre?

Kako gde ćeš, šta se praviš luda, nosiš svojoj kući, kaže mi komšija. I tako po nekoliko kilometara, ubija me jedan vlasnik psa, pa me onda teši : nema eksperimenta sa kojim se ovde išlo do kraja, pa će i ovaj za svojim prethodnicima.

TAKO NAROD, STVARNO, VOLI : Na prvi pogled širi centar Zlatibora malo obećava V njujorsku aveniju, ali uglavnom je gradilište, a ne turistička destinacija.

Ima valjda neki propis, po kome je gradnja u sezoni u principu zabranjena sem ako posebno nije dozvoljena, e u širem centru Zlatibora je očito ta iznimna situacija, pa gradjevinske mašine i ostali alati lome, krše, zuje, dime se gradjevinski materijali – uopšte nikad ne bi rekao da je gradjevinska delatnost u nekom zastoju…

Najlepše je oko konačišta „Novakov dvor“. Tu je, ako dobro brojim, drugu godinu zaredom zatvoren put, pa narod brodi nekim stepenicama na vrh, pa niz stepenice na dno. A najzanimljivije je što pešacima nad glavama visi kran sa teretom, pa će posle inspekcija rada reći da je sve proverila i sve je bilo bezbedno…

Ali, evo u čemu je poenta. Kad upadeš umetnički nepripremljen u taj gradjevinski performans, pomisliš da je Zlatibor promenio delatnost i ne haje više za turiste… Ali, triput meri, jednom seci : ništa dalje od istine.

Odmah uzmem statistiku našu diku, kad imam šta i videti. Narod baš ovako voli, narod baš ovako uživa.

Prema Republičkom zavodu za statistiku, tokom prvih šest meseci 2023.godine u odnosu na isti period 2022.godine,broj turista je u Srbiji porastao za 13,9 odsto na 1 849 829, a broj turista u planinskim centrima za 5,3 odsto, a na Zlatiboru za 68,9 odsto na 148 036 – i to domaćih turista za 63,5 odsto i stranih za 86,4 odsto.

Istina,ima nekoliko mesta u kojima je procentualni rast broja turista bio veći, ali apsolutne cifre nisu za poredjenje. Takva mesta su Rudnik, koji je imao ukupno 2088 turista ili Goč, koji je imao 10324 turista.

Slično je i sa brojem noćenja, u Srbiji je za prvih šest meseci ove godine broj noćenja porastao za 10,5 odsto na 5 518 552, a na Zlatiboru za 72,1 odsto na 468 175 – rast broja noćenja domaćih turista je 72,6 odsto, a stranih 70,6 odsto.

Procentualno veći rast broja noćenja imali su Novopazarska banja sa ukupno 3203 noćenja, Rudnik sa ukupno 12 384 noćenja, Goč sa ukupno 54 028 noćenja i Bečej sa ukupno 12 274 noćenja.

Šta reći?

Znači oni što stalno pričaju o katastrofalnom izgledu centra Zlatibora i nekontrolisanoj gradnji, treba da prime k znanju : to što narod traži, to mu se i prodaje. Molim.