Svi smo mi pomalo kapitalisti:Koliko je MMF obećao za Asanža?

Socijalistička partija Srbije je na izborima 1993. godine tvrdila da „smo svi mi pomalo socijalisti“, međutim slučaj druga Lenjina Morena, predsednika Ekvadore, nas upućuje na suprotan zaključak.

Naime, kada je 2017. godine Lenjin došao na vlast obećao je da će nastaviti levičarsku politiku svog prethodnika i partijskog druga Rafaela Koree, koja je promenila život najsiromašnijim građanima Ekvadora. Međutim, danas se suočava sa optužbama svog prethodnika da je izdao ideale revolucije i da je potpao pod uticaj pro-američke opozicije, a krunski dokaz za tu tvrdnju kritičari navode ukidanje azila osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu.

O ovom zaokretu Lenjina Morena Ekonomske Vesti su popričale sa dobrim poznavaocem prilika u Latinskoj Americi.

„Korea se sad pravi važan i optužuje Lenjina da ruši sve što je on napravio. On jeste, kada je cena nafte skočila na 100 i više dolara, prekinuo saradnju sa MMF-om i zatvorio njihova predstavništva. Međutim, pred kraj svog drugog mandata upravo je Korea formalno započeo približavanje međunarodnim finansijskim institucijama, naravno na prvom mestu sa MMF-om. A, novi predsednik je samo pojačao te napore“, rekao je naš sagovornik.

On je dodao da je ekonomska situacija u Ekvadoru dosta teška i da je zemlji neophodan kredit od MMF-a.

„Za vreme Koreinog mandata državna administracija se punila i na taj način plaćala političke aktiviste. Sada je plan je da se administracija smanji za oko 25.000. Ako država ne vrati to što je pozajmila iz penzionog fonda, situacija sa penzijama doći će u kritičnu situaciju u naredne dve do tri godine“.

Naš sagovornik napominje da ekvadorska privreda uveliko zavisi od izvoza nafte (30 odsto od ukupnog izvoza) čija je cena od ekonomske krize 2008. godine bila dosta niska.

„Izvoz je od 2012. do 2017. godine opao za 5,3 odsto, a investicije su oko tri do pet put niže u odnosu na Kolumbiju i Peru. Nafta jeste solidno porasla, ali su velike količine unapred prodate Kinezima koji su izgradili mnoge centrale, bolnice, puteve, koji su jedni od najboljih u Latinskoj Americi… Sve je to bilo neophodno, ali neki od investicionih projekata nisu završeni zbog nedostatka sredstava“.

Kredit za Asanža.

„Svi znamo da MMF ne daje kredite onim zemljama koje ne sarađuju sa Amerikom. Tako da se zvanični Kito odrekao Madura (predsednika Venecuele, prim.aut) i levičarske orijentacije. A, pre par meseci Majk Pens (potpredsednik SAD) je boravio ovde i tada su se čule glasine da je jedan od prvih uslova za dobijanje kredita ukidanje azila Asanžu“, kazao je naš izvor.

Pro-američka opozicija započela je 21. januara proteste protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura, a lider opozicije Huan Gvaido proglasio se za privremenog predsednika.

SAD su priznale Gvaida i uvele oštre finansijske sankcije kompanijama i osobama bliskim zvaničnom režimu. Takođe, Tramp je upozorio Karakas da je i vojna intervencija na stolu ukoliko se ne raspišu prevremeni predsednički izbori.

„Amerikanci im ne daju da otvore oči, zatežu ih svakim danom sve više i više. Sve kreditne linije su im zatvorili. Zaplenili su im pare od prodaje nafte, a venecuelanska naftna kompanija PDVSA je imala čitav niz benzinskih pumpi po jugo-istoku SAD-a. Situacija je jako teška, Amerikanci ne popuštaju, ali i Čavizam, evidentno, još uvek ima jaka uporišta u masama. Vojne strukture, takođe, uspešno odolevaju pritiscima. Niko nije spreman da popusti“.

Iako su poslednjih godina na vlast u zemljama Latinske Amerike došli političari bliski SAD niko od njih ne podržava vojnu intervenciju u Venecueli.

„Svi se plaše neke nove Sirije“, upozorava naš sagovornik.

Ni situacija u ostatku Južne Amerike nije mnogo bolja.

„I Kolumbija je na tankim nogama. Socijalna situacija je teška, urođenici, studenti i poljoprivrednici protestvuju protiv predsednika Ivana Dukea, a paravojne formacije ubijaju lokalne lidere jer žele što više zemlje za proizvodnju kokaina. Ni tu nije kraj Dukeovim mukama, američki predsednik Tramp, koji ga je do skora grlio i ljubio i okarakterisao kao najvernijeg saveznika SAD, sada ga optužuje da ništa ne preduzima kako bi zaustavio sve veću proizvodnju kokaina u zemlji. Ni Brazilu ne cvetaju ruže. A, ekonomska situacija u Argentini je na ivici ključanja. Ozbiljni padovi na ekonomskom planu se beleže u celoj Latinskoj Americi“, rekao je naš sagovornik i dodao da „ako pukne u Venecueli treba očekivati ozbiljnu destabilizaciju širom kontinenta“.

Ujedinjene nacije saopštile su da je proteklih godina iz Venecuele izbeglo više od tri miliona ljudi.

„Na ulicama Kita ih ima kolko hoćeš. Oni se u početku nisu mnogo zadržavali u Ekvadoru, nego su odlazili u Peru i Čile. Međutim, pošto su Čile i Peru počeli da zatvaraju granice za Venecuelance i Ekvador je počeo da im zahteva neka dokumenta, ali to očigledno ne funkcioniše“.

Naš izvor ukazuje da lokalno stanovništvo u Ekvadoru sve češće ispoljava nezadovoljstvo zbog priliva izbeglica.

„Sve su češće optužbe da se sa dolaskom izbeglica bezbednosna situacija ozbiljno promenila i da je sve više kriminalnih slučajeva u koje su oni umešani. Takođe su izvršili veliki pritisak na tržište rada i pogoršali situaciju. Mnogi na crno zapošljavaju Venecuelance koji su dosta dobri radnici, lako se uklapaju i spremni su da rade za manje plate. Nedavno je bilo incidenata između imigranata i lokalnog stanovništva u jednom većem gradu na granici sa Kolumbijom, Ibari. Ipak, frikcije između imigranata i ekvadoraca još uvek nemaju toliko izražen intenzitet“.

Minimalna mesečna bruto plata u Ekvadoru je 394 dolara (41.000 dinara), a 13. i 14. plata su zakonom zagarantovane.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com